Javno čitanje drame BEBINA NOĆ U GRADU, autor Dimitrije Vojnov

POP UP PROSTOR, TRG REPUBLIKE V
Režija Nedeljko Kovačić, igraju Milutin Milošević i Petar Strugar
Ciklus čitanja neizvedenih drama talentovanih dramskih pisaca – Biseri iz upravničkih fioka nastavlja se i u ovoj godini.

Posebno nam je zadovoljstvo da vas pozovemo na javno čitanje drame Bebina noć u gradu Dimitrija Vojnova, u režiji Nedeljka Kovačića, koje će se odigrati 29. januara u 19 časova u Pop up prostoru Kulturnog centra Beograda, Trg Republike V. Igraju Petar Strugar i Milutin Milošević.

U trenutku kada u pozorištima nema vremena, želje ili novca da se tekstovi mladih i talentovanih autora nađu na sceni, Parobrod i gradska opština Stari grad prepoznali su potrebu da se kvalitet afirmiše pa smo odlučili da javno čitamo reči pisaca koje još niko nije čuo. Kada se našoj akciji pridruže mlade zvezde poput Petra Strugara i Milutina Miloševića, onda smo sigurni da će biti više onih koji će ih čuti.

O tekstu BEBINA NOĆ U GRADU…

BEBINA NOĆ U GRADU je crna komedija lišena obzira prema političkoj korektnosti, čiji je otrovni humor krcat referencama na pop–kulturnu ezoteriju koliko i dvojica njenih glavnih junaka, odraslih slavnih 90–ih godina uz „najbolje filmove, najbolji metal“ i video pornografiju iz ere pre Interneta. Razmrljana poput loše VHS kopije, ta je epoha oformila dragocene, trajno uskraćene jedinke smeštene u mentalnom prostoru na sredokraći između piratizovanog Holivuda i MTV–ja na jednoj i okrvavljenog šika s domaćih ratišta na drugoj strani. Deceniju kasnije, još uvek zarobljeni u produženom pubertetu, dvojica drugara tokom jedne paklene beogradske noći najzad s osmehom susreću i seks i smrt, ne izašavši nimalo pametniji iz ove priče „filmične“ dramaturgije, ispričane tempom i manirom kakvog dijaboličnog crtanog filma. Ovo je komad o Erosu u nekrofilnom zagrljaju nasmejanog i raspevanog Tanatosa, farsa o gubljenju već odavno izgubljene nevinosti.

Stevan Bodroža

Reč pisca…

Bebina noć u gradu je estetizovani isečak jednog miljea koji je postojao krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, jednog naizgled nepodnošljivog haosa koji je ipak nekako preživljen zahvaljujući određenim ventilima, uzajamnom korupcijom naroda i establišmenta, u kome je uskraćeno sve što je „važno“ i pruženo sve što je „nevažno“. Junaci komada su pripadnici generacije kojima je „nevažno“ još uvek značajnije od „važnog“, osobe koje, kao i ja kada sam pisao taj komad, ne znaju ništa, ali imaju mišljenje o svemu. Moj diplomski rad, nastao je pre čitavih devet godina, i u izvesnom smislu, iako sam autor, danas mu i sam prilazim kao gledalac, tumačim delo nekog drugog čoveka i pokušavam da razumem njegov generacijski utisak. Pre devet godina sam ovaj komad smatrao beketovskim viđenjem jedne obične noći dvojice neobičnih ljudi. Sada samo znam da je ovo priča o ljudima koji su bili u pubertetu istovremeno kad i njihova država. I ne znam ništa više od toga.

Dimtrije Vojnov