Београдска дебата о Европи О ЧЕМУ ГОВОРИМО КАДА ГОВОРИМО О ЕВРОПИ

Након сличних догађаја у Будимпешти, Букурешту и Атини, предстојећа Београдска дебата о Европи представља пето издање „Дебате о Европи“ коју су покренуле Немачка академија за језик и књижевност (Деутсцхе Академие фüр Спрацхе унд Дицхтунг), као и фондације С. Фисцхер Стифтунг и Аллианз Културстифтунг, у сарадњи са Гоетхе-Институтом Београд и Удружењем Крокодил. Конференцију је подржао Повереник за културу и медије владе Савезне Републике Немачке.

Током три дана, од 5. до 7. децембра, угледни европски интелектуалци покушаће да пруже одговоре на многа питања која оптерећују наш континент данас. Било да је реч о интензивној расправи о доминантним концептима Европе, питањима коју улогу култура игра у демократским друштвима данашњице или о анализи локалних друштвених динамика, неки од најистакнутијих гласова Европе даће све од себе да осигурају одговоре на ова битна питања која су мотивисала дебату и веродостојно служила њеном наслову и мотиву који гласи: О чему говоримо кад говоримо о Европи.

Конференција ће бити свечано отворена у петак 5. децембра у 17.30 часова у Културном центру Београда обраћањем учесника и организатора медијима које ће модерирати новинар Зоран Станојевић. Представљање програма конференције пратиће, од 19 часова, прва дебата под насловом Доминантни концепти Европе и мноштво њених идентитета. Учесници дебате су: немачка историчарка и експерт за историју Југославије Марие-Јанине Цалиц (Немачка); Срећко Хорват (Хрватска) „харизматични хрватски филозоф“, како га је описао амерички редитељ Оливер Стоун, наша позната историчарка Дубравка Стојановић (Србија), писац Ненад Величковић (Босна и Херцеговина) и Владимир Арсенијевић (Србија) као модератор разговора.

У суботу 6. децембра у Центру за културну деконтаминацију, од 18 часова одржава се друга панел дискусија на тему Култура демократије – Култура у демократији у којој ће учествовати Славенка Дракулић (Хрватска), чувена хрватска списатељица, публицисткиња и доследна критичарка како хрватског тако и других национализама која посећује Београд након читавих 25 година. Другој дебати конференције придружиће се и један од најпознатијих дисидената комунистичке Албаније, дугогодишњи затвореник режима Енвера Хоџе и један од првобораца албанске демократизације, писац Фатос Лубоња (Албанија), затим први министар културе демократске Румуније, касније и министар спољних послова, писац и есејиста Андреи Плеşу (Румунија), писац и некадашњи амбасадор Србије у Аустрији Драган Великић (Србија) и новинарка и уредница Пешчаника Светлана Лукић (Србија) која ће модерирати разговор.

Одмах након друге уследиће и трећа конференцијска дебата на тему Динамика домаћег терена и нови облици суседства у ЦЗКД-у од 20:30 часова. Учесници су истакнути писци, полемичари, песници, есејисти, преводиоци из нашег региона: Филип Давид (Србија), Даша Дрндић (Хрватска), Схкелзен Малиqи (Косово), Ласзло Вегел (Србија) и Алеш Дебељак (Словенија) који ће модерирати разговор.

Београдску конференцију о Европи затворићемо читањем поезије и разговорима под називом Поезија недељног јутра: свет треба поетизовати у недељу 7. децембра у Установи културе Пароброд од 10 часова. Ову последњу секцију Београдске дебате о Европи модерираће Алида Бремер (Немачка), а у њој учествују два реномирана европска песника: Отто Толнаи (Србија) и Хеинрицх Детеринг (Немачка).

*

О ЧЕМУ ГОВОРИМО КАД ГОВОРИМО О ЕВРОПИ?

Двадесет две године је прошло од (скоро) легендарне 1992. године и потписивања уговора из Мастрихта који је интегрисао двадесет европских земаља како би формирале Европску Унију. Исте те године избио је крвави и дуготрајни рат у Босни и Херцеговини чиме је закуцан и последњи ексер у ковчег тада већ увелико распадајуће Југославије. Такозвани комунистички систем на Истоку потпуно се урушио неколико година раније, а заједно са њим и граница која је делила Немачку и читав наш континет у две неједнаке целине.
Промена је била, најблаже речено, драматична. Европа је у то време била „створење Хладног рата“, подељена, неуравнотежена, дисфункционална, биполарна. Међутим, била је пуна наде и дефинитивно је тежила ка нечему бољем. У то није било баш нимало сумње.

Процес уједињења био је у пуном замаху. Чинило се да су нове реалности на видику. И на Истоку и на Западу подједнако, људи су изненада добили реалну прилику да живе своје животе у миру, просперитету и демократским слободама, вредностима које су представљале есенцијални импулс који је надахнуо осниваче западноевропске сарадње након Другог светског рата.
Континент је преображен на начин који само неколико година раније није могао ни да се замисли и као да су сви, с изузетком Балканског полуострва, уживали у оптимизму који је превладавао током читавих деведесетих година.

Међутим, ако на овом месту прелетимо у будућност, све до 2014. године, открићемо да Европа више није толико самоуверена. Економска криза која је отпочела при уласку у нови век и миленијум, изазвала је политичку кризу која је опет постала криза индентитета масовних размера. Чини се да нико више не зна тачно шта то Европа заправо јесте и/или шта би требало да буде у годинама које следе. На домаћем терену константно је изложена изливима ксенофобичног национализма док јој дуж граница прете нови сукоби и ратови.
Европа је године 2014, дакле, мистерија Европљанима. Да ли је континент? Политичка унија? Динамично игралиште за бирократе? Ексклузивни поло клуб само за богате и моћне? Или можда стање духа? Знак квалитета? Питања се множе: како се, стварно, постаје и остаје Европљанин? И зашто је тај проклети идентитет баш толико нестабилан? На крају крајева, колико то уопште Европа има? Да ли би требало да постоји само једна једина? Да ли бисмо могли, да ли бисмо смели, да се надамо истовременом постојању многих Европа паралелно? Може ли императив сарадње да буде усклађен с идеалом разноликих идентитета, културних традиција, националним или регионалним поносом? Постоји ли и даље шанса да Европа буде изнова осмишљена кроз вибрантан суживот јединства и различитости?

*

О овим и многим другим питањима дискутоваће се на Београдској дебати о Европи која ће се под називом О чему говоримо када говоримо о Европи одржати од 5. до 7. децембра 2014 у Београду.

Преузмите програм конференције овде