Vladimir Nikolić KRAJ SVETA.

video instalacije
Varljivi kraj sveta

Ako i dalje ima razloga da verujemo u budućnost umetnosti, onda je to zato što uprkos snobizmu i tržišnim zakonima ona ostaje avangardna u svojoj borbi protiv nametljive očiglednosti svakodnevnih slika. Jer sama stvarnost je odavno preplavljena slikama. Umetnost se za svoj prostor sve više umesto sa samom stvarnošću bori sa njenim utvarama, dok umetnik paralelno i recipročno sa okruženjem u kojem stvara pokušava da menja celinu odnosno sistem u kojem deluje.

Stalno se pitajući da li i koliko umetnost ima ili nema moć da utiče na društvenu stvarnost, Nikolić seriju radova Voice Over, koji prethode izloženim radovima, završava ciničnom replikom u kojoj jedan od sagovornika predlaže povratak na slikanje portreta, mrtve prirode, pejzaža… Iako ove razgovore više ne čujemo, ostale su slike, koje sada spojene u celinu, stoje odložene na podu galerije i postaju neka vrsta spone sa onim što sledi. U nemom nastavku ovog dijaloga, umetnik zapravo beži u autonomno polje umetničkog jezika, apstraktnu sliku, umetnost radi umetnosti, »čist manirizam« da bi potom krenuo dalje tim putem, bez nekog razloga, kako sam objašnjava, odlazeći na suprotnu stranu od apstrakcije – na realističnu, čulnu sliku, i kroz portrete i aktove vraća se pitanjima vizuelne percepcije i samog vida. Evocirajući pitanja o slici i percepciji danas, Nikolić se ipak kritički odnosi prema aktuelnoj vizuenoj kulturi u kojoj se odnos između slike i svesti o istoj skriva iza ideje da je sve slika, skrećući pažnju na jedno mnogo opštije pitanje, a to je, šta vidimo kada vidimo?

Efekti u izloženim Nikolićevim radovima nastaju kombinacijom ogledala, dnevnog svetla i umetnikove ruke. Postepeno dodavajući ogledala, širi se perspektiva onoga što vidimo, sve dok slika ne postane kompaktna da bi se posle par trenutaka potpuno izgubila. Portreti Filipa Riniola i Maura Romita i Čin u prostoru dodatno daju odnosno vraćaju slici njenu „fizičku“ dimenziju. Video projekcije dobijaju svoje stvarne – fizičke senke na zidovima, u kojim čulna, realistična slika pravi drugu, apstraktnu. Slika ima svoju senku, dakle prisutna je i postoji. U radu Kraj sveta, dečak udara loptom u sam kraj slike, u ontološki rez između stvarnosti i iluzije, i ostaje zarobljena unutar konstrukcija i konvencija kojima je percepcija podložna.

Zorana Đaković Minniti

Vladimir Nikolić (1974), živi i radi u Beogradu.
Odabrane samostalne izložbe: The End of the World, Times Museum, Guangzhou, 2014; Voice-over, NT Gallery, Bolonja, 2009; Voice-over, Salon Muzeja savremene umetnosti Beograd, 2009; Autoportreti, HO Gallery, Marsej, 2008; Ritam, Gallery 2META, Bukurešt 2002.
Odabrane grupne izložbe: You Can Only Think about Something if You Think of Something Else, Times Museum, Kina, 2014; Put za Evropu, Mir,mir,mir – Collegium Artisticum, Sarajevo, Bosna i Hercegovina, 2014; 4. Bijenle u Atini, Atina, 2013; How to Tell a Story, Depo art gallery, Istanbul, 2013; The Power to host, ISCP, New York, 2011; Plug in II, Musée de l’île d’Oléron, Saint-Pierre d’Oléron, France, 2011; Mediations Biennale/Erased Walls, Poznan, 2010; Okolnosti, 50. Oktobarski Salon, Beograd, 2009; Beyond Theory, Sushi Gallery, San Diego, 2008; Forever Young, ANNE+ Gallery, Paris, 2008; Euroasia, MART Museum, Italy, 2008; New Video, New Europe, The Kitchen, New York, 2006; Situated Self, MSUB, 2005; New Past, Maronnier Contemporary Art Center, Seoul, 2004; Imaginary Balkan, Cornerhouse gallery, Manchester, 2003; In the Gorges of the Balkans – A Report, Kunsthalle Fridericianum, Kassel, 2003; Blood and Honey, Sammlung Essl Collection, Klosterneuburg, Viena, 2003; Europian Contemporary Art, Museum of Contemporary Art Thessaloniki, 2002. www.vladimir-nikolic.com

Spisak izloženih radova:

Voice Over
2009.

Portret Filipa Riniola, 2011.
video instalacija, 5′ 48“

Portret Maura Romita, 2012.
video instalacija, 3′ 52“

Čin u prostoru, 2013.
video instalacija, 3′ 45“
Muzika: Vladimir Pejković

Ležeći akt, 2011.
video, 7’24“

Kraj sveta, 2013.
video, 1′ 34“
Muzika: Vladimir Pejković