ЗОРАН ПУРГЕР и ЂОРЂЕ БОЈОВИЋ, Постојање у паралелном времену

У излагачки програм Галерије Артгет у 2014, назван Пријатељи фотографије, уметнички директор Александар Келић уврстио је и изложбу документарних црно-белих фотографија Зорана Пургера и Ђорђа Бојовића.

Ова изложба од 40 фотографија (20 од сваког аутора) је плод вишегодишњег документовања живота у двема специфичним и, за уобичајене стандарде, излованим срединама – Светој гори на Атосу и Косову и Метохији. О основним карактеристикама фотографија и живота који оне одсликавају можда најбоље говори назив који је изложби дао аутор уводног есеја, писац и визуелни уметник Милета Продановић: Постојање у паралелном времену.
Фотографије Зорана Пургера и Ђорђа Бојовића настале су на различитим крајевима Балкана, рекло би се у два сасвим различита контекста. Ипак, та два простора обједињује чињеница да то нису обични крајеви, предели, амбијенти, да људи приказани на њима нису обични људи. Те просторе, на неки начин, повезује извесна рестриктивност приступа, историјска судбина, посебна врста позвања, другачији ритам егзистенције. Пургерове фотографије снимљене су на Светој гори, Атосу, у јединственој монашкој републици, а Ђорђе Бојовић документовао је живот у српским заједницама на Косову и Метохији након драматичних ратних догађаја недавне прошлости. И једно и друго су, дакле, својеврсне енклаве, места где уобичајени модалитети живота напросто не важе.
…
Циклуси радова Зорана Пургера и Ђорђа Бојовића лишени су боје и свих технолошких погодности које фотографију приближавају хиперреализму. Опредељење да се дело изведе у техници која се фокусира на однос светло/тамно као да им додаје димензију ванвременог. Црно-беле фотографије јасније се фокусирају на саму срж замисли двојице аутора – да се захвати идеја издвојености, била она својевољна или наметнута, духовна или судбинско-историјска.
(Из уводног текста Милете Продановића)

Зоран Пургер (1954) је слободни фотограф из Параћина. Средином 80-их година учествовао је у креирању фототеке жичке иконографске школе. Члан је Фото савеза Србије од 1976. и Удружења примењених уметника и дизајнера Србије (УЛУПУДС) од 1994. године.
Имао је седам самосталних изложби у Србији. Учествовао је на преко 200 изложби у земљи и иностранству. Награђиван је близу 100 пута. Сарађивао је са музејима у изради документације о археолошкој фотографији.
Један од његових значајнијих ауторских пројеката је изложба Благо манастира Хиландара, која је реализована на цибахрому. Већина његових фотографија се налази у фотографском архиву Свете горе Тхе Моунт Атхос Пхотограпхиц Арцхиве.

Ђорђе Бојовић (1983) је слободни документарни фотограф из Београда. Области којима је посветио највећи део свог рада су Косово и Метохија, које редовно обилази као члан хуманитарне организације Срби за Србе, помажући преостали српски живаљ и документујући њихову свакодневицу.
Од 2011. године, поред свог свакодневног посла, почиње да ради као фотограф за маркетиншку агенцију СребрнТуш. Године 2012. завршио је курс креативне и документарне фотографије у фото- школи Фотон. Од 2013. године члан је Фото савеза Србије.
Од 2012. до 2014. године излагао је своје радове на изложбама у Варшави, Познању и Москви. Године 2013. објављује монографију о Манастиру Бањска у издању Владине канцеларије за Косово и Метохију.