Поводом зборника радова посвећеног Владану Радовановићу и новог броја Трећег програма Радио Београда који се бави Радовановићевим делом
Учествују: Ивана Медић, Борка Божовић и Марко Недић
Модератор: Иван Миленковић
ВЛАДАН РАДОВАНОВИЋ је рођен у Београду, 5.9.1932. Композицију је дипломирао на београдској Музичкој академији, у класи проф. Миленка Живковића. Учествовао је 1958. у оснивању групе Медиала, коју следеће године напушта. Иницирао је 1972. оснивање Електронског студија Радио Београда, којим је руководио до 1999. Године 1993. предлаже пројекат и оснива отворену групу СИНТУМ.
Ствара на подручју музике, сликарства, књижевности, тактилизма, записа снова, пројектизма, воковизуела, синтезијске уметности и нових медија уопште. Независно од авангардних збивања у свету, истраживао је у сличним смеровима: воковизуел и пројектизам (1954), тактилзам (1956), полимедиј и радови с телом (1957), музика за траку (1960), електронска музика (1966), компјутерска музика (1976), компјутерска графика (1988). Централно место у његовој поетици заузима СИНТЕЗИЈСКА УМЕТНОСТ. Написао је преко 250 теоријских текстова о музици и новијим тенденцијама у уметности.
Радио је у студијима у Варшави (1966), Паризу (1969), Утрехту (1976) и Будимпешти (1987). Одржао је 26 самосталних изложби и перформанса у земљи и иностранству. Музичка дела су му трипут заступала Југославију на СИМЦ (1969, 1976, 1988).
Објавио је 9 књига, две мапе, 6 партитура, 2 ауторске плоче, 2 касете и 5 ауторских компакт дискова.
Добио је 10 домаћих и међународних награда за музику (међу њима су 3 прве награде на такмичењима Југословенска музика на Радију, Октобарска награда 1971, ИИ награда у Буржу за електроакустичку музику 1979, награда Гианфранцо Зафрани на Приx Италиа 1984, И награда на Међународној трибини композитора у Београду 1998), 3 за литературу (једна од њих је Нолитова награда 1968) и 7 за визуелне уметности (међју њима су И награда Министарства културе за најбољу мултимедијалну изложбу 1992, И награда за видео у Сао Паолу 1997, И награда Града Београда за највредније достигнуће у ликовној уметности за 2007. годину, награда „Иван Табаковић“ за 2006/2008. годину и награда „Мића Поповић“ за 2012).
Члан је Удружења композитора Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Од 2001. до 2012. предаје као професор по позиву на Универзитету уметности у Београду, Група за вишемедијску уметност. Године 2005. постао је почасни доктор музике Универзитета у Колумбусу, Охајо, а 2007 – почасни доктор вишемедијске уметности Универзитета уметности у Београду.