Продужен конкурс за учешће на 56. Октобарском салону до 14.2.

„Љубавни занос“ кустос: Дејвид Елиот
Први Јесењи салон (Салон д’Аутомне) одржан је у Паризу 1903. године, у настојању да се омогући излагање уметницима који нису имали где да приказују своје радове, што је представљало јединствен одговор одсуству слуха владајућег уметничког слоја тог времена. Биле су изложене слике до тада још неафирмисаних уметника: Пјера Бонара(Пиерре Боннард (1867–1947)), Анрија Матиса (Хенрy Матиссе (1869–1954)), Франсоа Пикабије (Франçоис Пицабиа (1879–1953)), Пола Гогена (Паул Гаугуин (1848–1903)) и многих других.

На овом, 56. Октобарском салону, својеврсном ‟далеком рођаку“ поменуте иницијативе, желео бих да направим омаж тој славној прошлости – приказивањем радова бројних уметника који још увек немају приступ међународним платформама, и то раме уз раме с делима реномираних уметника. Изложба ће, такође, приказати шта пролазно задовољство и његова супротност значе у уметности данас.
Године 1784, Жан Пол Егид Мартини (Јеан-Паул-Éгиде Мартини (1741–1816)) компоновао је ‟Љубавни занос” (Плаисир д’Амоур), класичну љубавну песму, засновану на поеми Жан-Пјер Клариса де Флоријана (Јеан-Пиерре Цларис де Флориан (1755–1794)). Флоријан је, попут небројених жртава терора Француске револуције, умро 1794. Ипак, речи његове песме одзвањају кроз векове, те и данас преносе поруку, истовремено и вечну и пролазну, како у оригиналном – Мартинијевом аранжману, тако и у драстично измењеној – кич верзији.

Имајући у виду те историјске контрасте и парадоксе, овај Октобарски салон биће посвећен улози емоције у савременој уметности и начинима на које се она може дочарати, а да то не буде нити банално нити кич. То може обухватити не тако једноставна задовољства љубави, хумора, страха, као и било коју другу перспективу, какву уметност пружа на тему крхкости људског постојања и живота, а која опет, сама по себи, може остварити тренутан или трајан утицај. Радови могу бити у било ком формату или медију.
Селекција уметника и радова ће се састојати од петнаестак међународнох уметника које ће кустос директно позвати да прикажу већ постојећи рад или нови рад произведен за потребе Салона; и четрдесетак уметника старости до 40 година чији ће радови бити изабрани путем јавног конкурса који ће бити објављен на интернету.

Критеријум за учешће уметника на јавном конкурсу одређен је земљом порекла, историјским везама и географским положајем у односу на Србију. Током своје бурне прошлости, Србија је била царство, део других царстава, Отоманског и Аустроугарског, краљевина, део социјалистичке федеративне републике, република, и тренутно је у статусу кандидата за чланство у Европској унији.

Јавни конкурс би требало да рефлектује то широко подручје те ће на њему право учествовања имати уметници из земаља обухваћених списком, који је наведен ниже у тексту. Јавни конкурс је продужен и и отворен је за пријаве на интернету до 14. фебруара 2016. године. Радове ће изабрати кустос. У обзир ће бити узети само радови уметника који су већ излагали, и радови који одговарају теми и идеји 56. Октобарског салона.

Јавни конкурс је отворен за уметнике до 40 година старости, грађане следећих држава:

Азербејџана, Албаније, Алжира, Аустрије, Белгије, Босне и Херцеговине, Бугарске, Црне Горе, Чешке, Данске, Египта, Естоније, Финске, Француске, Грчке, Холандије, Хрватске, Ирака, Ирске, Италије, Изралеа, Јемена, Катара, Кипра, Летоније, Либана, Либије, Литваније, Луксембурга, Мађарске, Македоније, Малте, Молдавије, Немачке, Пољске, Португала, Румуније, Саудијске Арабије, Словачке, Словеније, Србије, Шпаније, Шведске, Турске, Уједињених Арапских Емирата, Велике Британије.