УРОШ ЂУРИЋ, Живот као такав, видео

Живот као такав је збор из Ђурићеве видео продукције која се први пут приказује у Београду.
Серија видео записа је започета почетком 2012. године и обухвата период чија је главна карактеристика преплитање личних и друштвених ломова који подједнако утичу на интимни и ауторски живот.
„Лишени императива теза које задиру у увек актуелна промишљања над судбином света, оптерећених пуристички интонираним расправама о идеолошкој исправности свега изреченог или створеног, ови записи маркирају живот и ситуације једног локално и глобално анестезираног друштва, друштва у ишчекивању, у којем живот постоји по инерцији сопственог кретања, у којем као да се све одвија како би се дочекало сутра, у којем се настављају процеси који су условљени оним што се догађа данас. У том одсуству кохерентног наратива, указују се призори света снимљени на различитим локацијама и у разнородним ситуацијама у периоду од 3 године, по Београду, Прагу, Марибору, Минхену, Паризу, Охриду, Берлину, Рашкој, Рену, Трсту и другде, сведочећи о општем стању лимба, о оној врсти живота којег појединац сагледава између преломних историјских догађаја,живота лишеног великих одлука, нејасноћа или мистификација, лишеног потребе да се каже нешто истински радикално или ново све док се не артикулишу прве клице нарастајућег отпора спрам израбљивачки скројене реалности.“ (Урош Ђурић, из текста у каталогу)
Кратки филмови говоре о феномену популаризовања баналности свакодневнице и њеном уздизању до артефакта, провоцирању, иритирању, о третирању самосвести уметничког активисте као идентификатора друштвених патологија у оквиру којих уметник мора да активно партиципира у комплексним играма моћи на релацији секс – политика – медији – бизнис…

Урош Ђурић (1964) је студирао Историју уметности на Филозофском факултету (1984-87) и Сликарство на Факултету ликовне уметности у Београду, на којем је дипломирао (1992) и магистрирао (1998). Живи и ради у Београду. Активно излаже од 1989. Током година радови су му представљени у Јеу де Пауме у Паризу, Кунстхалле Фридерицианум у Каселу, Аустријском културном форуму у Њујорку, Кунстхалле у Бечу, Захета галерији у Варшави, Франкфуртер Кунствереин, Музеју модерне уметности у Сент-Етјену, бечкој Сецесији, Катзен Артс Центре у Вашингтону, културном центру Тецла Сала у Барселони, Мусеум Модернер Кунст Саммлунг Лудwиг Wиен у Бечу, Форум Стадтпарк у Грацу, Ла Маисон Роуге у Паризу, Кловићевим Дворима у Загребу, Националној галерији у Скопљу, Народном музеју у Вроцлаву, студију Томмасео у Трсту, Ла Цриéе центре д’арт цонтемпораин у Рену, Кунстфорум Остдеутсцхе Галерие у Регензбургу и другде. Сарађивао је са Харалдом Земаном, Рене Блоком, Марином Гржинић, Гералдом Матом, Лорандом Хеђијем, Ленком Клодовом, Томасом Трумером, Габи Макерт, Тобијем Мајером, Јаром Бубновом, Томасом Мизгангом, Викторијом Комбалијом, Јижијем Шевчиком, Миком Ђерђеску, Горанчом Ђорђијевским, Иваном Мечлом… Дела су му заступљена у колекцијама Лудвиг музеја у Бечу, Есл у Клостернојбургу, ЕВН у Марија-Енцерсдорфу, Антоана де Галбера у Паризу, Музеја савремене уметности у Београду, Теленора, музеја Зептер и Музеја града у Београду, Музеја савремене уметности Војводине у Новом Саду, као и у многим приватним колекцијама широм Европе.

www.urosdjuric.com/txt/strategies_of_excess.pdf

Пратећи програм:

* четвртак 26. новембар, 3. и 10. децембар у 18 сати – вођење кроз изложбу и сусрет с уметником