MIRKO DEMIĆ, predstavljanje knjige Ataka na Itaku

Izdavači: Agora i Narodna biblioteka Zrenjanin, 2015. // Učestvuju: Vesna Trijić i autor
„Ukupan skor svakog rata izražava se 0 : 0. Pobednicima pripada velika nula. Poraženima ona mala. One dve tačke između tih nula – moje su slepe oči!“ – podrazumeva neko od brojnih narativnih lica ove knjige, zamišljene kao savremeni pandan Krležinom Hrvatskom bogu Marsu, koji u konkretnom slučaju obrađuje na različite načine stvarnost nedavnog rata u Hrvatskoj i predstavlja deo zamišljenog autorovog petoknjižja o sudbini Srba iz Hrvatske, od kojih su do sad štampana tri dela (Molski akordi, Trezvenjaci na pijanoj lađi i Po(v)ratnički rekvijem).
Parodična i burleskna, ova proza donosi antimilarizam bez tendencije, baca novo svetlo na rivalstvo Komšilije i Susjedstana, priča o o Zaumlju i Zaumljanima, kao posledicama i žrtvama megalomanije svake vrste.
Istovremeno, u ovoj knjizi traje i stalan dijalog sa antiratnom literaturom, kako našom tako i svetskom. Srešćemo istorijske ličnosti, antiratne pisce (poput Hašeka i Birsa), ali i njihove junake (Švejka, jednogodišnjeg dobrovoljca Mareka, ili poručnika Jugovića). Nastavlja se dijalog sa Krležinom literaturom, započet u Demićevom romanu Trezvenjaci na pijanoj lađi.
Knjigu Ataka na Itaku sačinjavaju pet dužih pripovedaka (Ataka na Itaku, (B)rat naš nasušni, Presretnute depeše Ambrozija Hapsanž-Birsa, Švejk na odsustvu, Susjedstabsko-komšilijski gambit) uokvirenih prološkom i epiloškom pričom. Naslovna pripovetka Ataka na Itaku opisuje „junaštva“ legendarnog mitskog junaka Odiseja iz perspektive dva sporedna junaka Odiseje – svirača Femija i psa Argusa. Njihova priča se razlikuje od one zvanične, nalikujući na istoriju autodestrukcije, što svaki rat po svojoj suštini i jeste.
Pripovetke knjige Ataka na Itaku, iako tematizuju poslednje ratove u našem okruženju, govore suvereno i o bivšim i budućim ratovima, bilo gde da se vode. U podnaslovu su označene Špenglerovom sintagmom, kao – „komedije burleskne besmislenosti“, nagoveštavajući neobične zgode i neočekivane obrte, one u stvari nagoveštavaju štošta od onoga što se odvija iznad i ispod ratne pojavnosti.

Mirko Demić (1964) spada u najznačajnije savremene srpske pisce srednje generacije, obajvio je dosad osam proznih knjiga, zbirki pripovedaka i romana, nagrađivan je književnim nagradama, poput Andrićeve i nagrade „Dejan Medaković“.