МИРКО ДЕМИЋ, представљање књиге Атака на Итаку

Издавачи: Агора и Народна библиотека Зрењанин, 2015. // Учествују: Весна Тријић и аутор
„Укупан скор сваког рата изражава се 0 : 0. Победницима припада велика нула. Пораженима она мала. Оне две тачке између тих нула – моје су слепе очи!“ – подразумева неко од бројних наративних лица ове књиге, замишлјене као савремени пандан Крлежином Хрватском богу Марсу, који у конкретном случају обрађује на различите начине стварност недавног рата у Хрватској и представлја део замишлјеног ауторовог петокњижја о судбини Срба из Хрватске, од којих су до сад штампана три дела (Молски акорди, Трезвењаци на пијаној лађи и По(в)ратнички реквијем).
Пародична и бурлескна, ова проза доноси антимиларизам без тенденције, баца ново светло на ривалство Комшилије и Сусједстана, прича о о Заумлју и Заумлјанима, као последицама и жртвама мегаломаније сваке врсте.
Истовремено, у овој књизи траје и сталан дијалог са антиратном литературом, како нашом тако и светском. Срешћемо историјске личности, антиратне писце (попут Хашека и Бирса), али и њихове јунаке (Швејка, једногодишњег доброволјца Марека, или поручника Југовића). Наставлја се дијалог са Крлежином литературом, започет у Демићевом роману Трезвењаци на пијаној лађи.
Књигу Атака на Итаку сачињавају пет дужих приповедака (Атака на Итаку, (Б)рат наш насушни, Пресретнуте депеше Амброзија Хапсанж-Бирса, Швејк на одсуству, Сусједстабско-комшилијски гамбит) уоквирених пролошком и епилошком причом. Насловна приповетка Атака на Итаку описује „јунаштва“ легендарног митског јунака Одисеја из перспективе два споредна јунака Одисеје – свирача Фемија и пса Аргуса. Нјихова прича се разликује од оне званичне, наликујући на историју аутодеструкције, што сваки рат по својој суштини и јесте.
Приповетке књиге Атака на Итаку, иако тематизују последње ратове у нашем окружењу, говоре суверено и о бившим и будућим ратовима, било где да се воде. У поднаслову су означене Шпенглеровом синтагмом, као – „комедије бурлескне бесмислености“, наговештавајући необичне згоде и неочекиване обрте, оне у ствари наговештавају штошта од онога што се одвија изнад и испод ратне појавности.

Мирко Демић (1964) спада у најзначајније савремене српске писце средње генерације, обајвио је досад осам прозних књига, збирки приповедака и романа, награђиван је књижевним наградама, попут Андрићеве и награде „Дејан Медаковић“.