У четвртак 4. јуна у 19:00 Културни центра Београда отвара 3 изложбе у својим галеријским просторима. Изложбе су отворене за публику до 27. јуна, а радно време галерија је од 12 до 20 сати, осим недељом.
У Ликовној галерији КЦБ-а представљамо изложбу Уместо завршетка уметника Немање Николића која је базирана на пресеку досадашњих ауторових интересовања за медиј цртежа, анимације и филма. Фасцинација седмом уметношћу усмериће Немањина првобитна истраживања форме и изражајних потенцијала цртежа у сложенија визуелна промишљања и увезивања ликовног и филмског језика. У анимацији, Немања се најчешће позива на филмски опус Алфреда Хичкока проналазећи у поетици поменутог редитеља неке идејне поставке и правце даљих тематских и формално – стилских разрада у уметничком деловању. Садржаји психолошке напетости и неизвесности, као једина наративна структура новонасталих призора, снажно су акцентовани Немањиним карактерситичним цртачким изразом који ће у актуелном изложеном раду Паниц Боок у синтези са текстуалним записом додатно појачати њихов ликовни ефекат и драматуршки оквир. Серију од више стотина цртежа уметник изводи на страницама књига и часописа из области друштвене и политичке мисли у социјалистичкој Југославији које постају својеврсни мизансцен одигравања Хичкокових култних сцена бекства, масовне панике и страха.
У галерији Артгет, публика ће моћи да погледа изложбу фотографија Огледало Луке Кликовца, из селекције Јелене Матић, уметничке директорке галерије Артгет у 2015. години. Серија фотографија Огледало Луке Кликовца представља наставак његовог предходног пројекта Мементо, у којем се кроз фотографије младих особа на столу за обдукцију бави анализом живота, смрти и времена. У серији Огледало, он се фокусира на неостварене жеље, фантазије и наметнуте идеале. Укратко, на оно ка чему током живота сви мање-више стремимо, а што с његовим престанком постаје потпуно небитно. Изложба обухвата 10 фотографија из циклуса Мементо. Насупрот њих, да би се створио утисак огледалне слике, налази се исто толико фотографија из нове серије. Пројекат Луке Кликовца окренут је критици друштва, идеалима, фикцији, али исто тако се може повезати са самом природом фотографије. Највећи апсурд опсесија везаних за младост, време, живот и смрт јесте да исто ово друштво, било на личном или друштвено-културолошком плану, не може да замисли живот без фотографије. А управо је она та која нас од првог дана њеног, а и нашег постојања констатно подсећа на пролазност и крај.
У галерији Подроом представљамо изложбу Љубав је за сиротињу, уметника Марка Тирнанића. Уметник користи Љубав као темељ за разраду уметничког концепта изложбе, анализирајући је кроз поље друштвене и личне контроле. Наиме, истраживање улоге појединца у демократском друштву и истраживање његове моћи одлучивања тема је којом се Марко Тирнанић најчешће бави у свом раду. Изложба у галерији Подроом представља структуралну и идејну разраду претходних концепата, које све повезује борба за развијање индивидуалне мисли појединца. Публика је главни чинилац и носилац концепта, она својим одлукама даје одговоре на задате околности, које уметник поставља. Љубав је за сиротињу представља уметничку инсталацију у простору, која публику селектује, доводећи сваког понаособ у ситуацију да се определи за оквире у које га систем смешта и истовремено пружајући му могућност да се одупре истом. Изложба обухвата поред просторне инсталације, видео радове, звучне записе и слике.