U okviru X Beogradske internacionalne nedelje arhitekture BINA
Beograd, 22–23. maj 2015.
Dvorana Kulturnog centra Beograda, Kolarčeva 6
BINA X
Internacionalna akademska konferencija
GRAĐANI I GRAĐENJE GRADA
Cilj konferencije Građani i građenje grada koja se održava u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Kolarčeva 6, u petak 22. i subotu 23. maja od 10.00 do 18.30 časova, u okviru jubilarne, desete Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA X jeste da podstakne saradnju arhitekata, urbanih planera, gradske uprave, građana i građanskih organizacija i investitora u održivom razvoju gradova i regeneraciji urbanog okruženja. Imajući u vidu aktuelnu praksu, ova konferencija će biti više od akademske debate o različitim metodama učešća građana i vidovima saradnje sa stručnjacima u građenju grada – ona će nastojati da pruži svojevrsnu podršku borbi za ostvarivanje uslova za pravedni i održivi urbani razvoj.
Savremeni razvoj gradova u svetu obeležen je neusaglašenošću zahteva građana za pravom na grad i korišćenja gradskih resursa kao robe. Zbog dugotrajne ekonomske krize, gradske uprave sve više zavise od privatnih investitora i radije izlaze u susret njihovim zahtevima nego što zastupaju javni interes. U velikom broju slučajeva, poslovna partnerstva privatnih investitora sa gradskim upravama doprinose marginalizaciji uloge stručnjaka i deregulaciji građenja, što za posledicu ima neujednačeni i neodrživi rast gradova. Zbog toga je sve više arhitekata i urbanih planera koji veruju da je saradnja sa građanima i zalaganje za njihovo pravo na grad jedina mogućnost da se povrati uticaj struke na razvoj gradova.
Na Konferenciji će četrnaest predavača iz Nemačke, Austrije, Holandije, Francuske, Španije i Sjedinjenih Američkih Država, predstaviti svoja istraživanja i praktična dostignuća u oblastima društveno održivog urbanog razvoja, participacije građana, saradnje stručnjaka i građana u građenju, urbanog aktivizma i emancipacijske arhitekture.
Angelika Fic, iz Beča u predavanju po nazivom „Mi smo grad” objašnjava kako programi štednje i nedostatak stambenog prostora, društvena polarizacija, privatizacija i gubitak javnog prostora, stagniraju u razvoju klimatskih mera i napuštenih prostora u postindustrijskim gradovima: sve je veći broj građana koji više nemaju nameru da čekaju i koji preuzimaju svoju budućnost u svoje ruke. Napuštenim zgradama daju nove namene, isprobavajući pritom modele života koji štedi resurse i zajedničke modele stanovanja i rada. Oni zahtevaju svoje pravo na grad i ostvaruju ga u saradnji sa drugima.
Mirjana Milanović iz Amsterdama govori o poslednjih nekoliko godina, kada je Amsterdam davao mogućnosti građanima da se uključe u razvoj novih stambenih zona. Na strogo kontrolisanom tržištu stanova u Amsterdamu, bila je neophodna promena politike da bi se promenio način distribucije građevinskih parcela. Program samostalne izgradnje stambenih objekata koji je Amsterdam započeo u 2011. godini omogućio je upravo to – dozvolivši građanima da aktivno učestvuju u izgradnji njihovog budućeg doma.
Mauro Hil-Furnijer predstaviće prakse građana Madrida koji se grupišu prema infrastrukturi, protokolima, ličnim implikacijama, što utiče na celokupni sistem i stvara nove pristupe urbanitetu. Posmatrajući kako građani oblikuju urbano, imaćemo priliku da uključimo i druge kolektive, administraciju, kompanije, da bismo razumeli da je urbano konstantni prostor debate, konflikta i pregovora.
Dojna Petresku i Konstantin Petku iz Ateljea za autoupravnu arhitekturu (Atelier d’architecture autogérée) bave se pojmom koprodukcije u kontekstu svog kolaborativnog projekta, nedavno realizovanog u Parizu. Govoriće o alatima, prostorima i agencijama koje su građanima neophodne za koprodukciju gradova u vreme krize i štednje, kao i o (političkoj) ulozi arhitekata u omogućavanju ovakvih projekata.
Zašto se ne bi konstruisali dinamičniji gradovi koji mogu izdržati neočekivane negativne i pozitivne promene – pitanje je na koje će se Zef Hemel fokusirati tokom svog predavanja. Hemel će ilustrovati teoriju planiranja otpornog grada primerima platformi koje je organizovao u protekle tri godine u oblastima obrazovanja, gradske uprave i nove ekonomije, kao što su De NieuweWibaut (Otvorena vlada), Thinking City (Otvoreni univerzitet) i Volksvlijt 2016 (Otvoreni grad). Volksvlijt 2016 je javna izložba o izgradnji građanske ekonomije koja će se otvoriti u Amsterdamu 2016. godine.
Matijas Betger iz Berlina sumira nemačke pejzaže koji su prinuđeni da se menjaju. Iako se broj stanovnika ne povećava u ovom trenutku, korišćenje zemljišta za naselja i saobraćaj još je u porastu. Ovi fenomeni su u direktnoj vezi sa tranzicijom energije u oblasti obnovljivih izvora, kao i mobilnosti, proizvodnje, komunikacije i ponašanja potrošača.
Profesor Miodrag Mitrašinović, sa Parsons škole za dizajn Univerziteta Nova škola, Njujork govori o paralelnim urbanitetima za građansko i novo političko društvo.
Predavanja i diskusije sa konferencije biće značajni izvor saznanja za svakoga ko želi da se bavi pitanjima održivog razvoja grada – za studente koji tragaju za novim iskustvima, istraživače kojima nedostaju transdisciplinarni izazovi, urbane planere i arhitekte koji žele da saznaju više o praktičnim metodama participativnog planiranja i projektovanja i za zainteresovane građane koji brinu o budućnosti grada. Primeri uspešne saradnja stručnjaka i građana koji će biti prikazani na konferenciji ulivaju nadu da je moguća reafirmacija humanih perspektiva građenja grada.
U okviru konferencije u Pop Up galeriji Kulturnog centra Beograda, 22. maja u 13 časova, u prisustvu g. Hajca Vilhelma, ambasadora SR Nemačke u Srbiji, biće otvorena izložba Weltstadt (Svetski grad). Na izložbi će biti prikazani projekti saradnje građana u arhitekata koje je inicirao Gete institut u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, očuvanja prirode, izgradnje i nuklearne bezbednosti SR Nemačke u sedamnaest gradova na svetu među kojima je i projekat Urbani inkubator u Beogradu.
Pored toga, 23. maja u 13.00, u galeriji Francuskog instituta u Ulici kneza Mihaila, biće organizovano stručno vođenje kroz izložbu Koprodukcija grada, autora Dojne Petresku i Konstantina Petku, iz Ateljea za autoupravnu arhitekturu, koji će pre tog događaja održati predavanje na konferenciji.
Program Konferencije možete pogledati ovde.
Ulaz na Konferenciju je besplatan, a posetioci mogu da se prijave na adresu: office@bina.rs kako bi dobili certifikat o prisustvu konferenciji. Za učesnike Konferencije koji žele da dobiju bodove za permanentno usavršavanje koje izdaje Inženjerska komora Srbije potrebno je odgovoriti na evaluacioni listić sa postavljenim pitanjima. Predavanja će biti na engleskom jeziku, sa prevodom.
Konferenciju i izložbe podržao je EUNIC klaster članica iz Srbije: Austrijski kulturni forum, Gete institut Beograd, Francuski institut u Srbiji, Ambasade Kraljevine Španije i Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji.