БИНА X // 10. Београдска интернационална недеља архитектуре

Поглед са прозора // Концепција: Мирјана Милановић, фотографије: Горан Басарић, поставка: Јелена Стефановић
Изложба Поглед са прозора представлја процес изградње блока 61, кроз избор 40 фотографија Горана Басарића сниманих у периоду од 35 година. Са прозора свога стана фотограф бележи промене и процесе које су се дешавале на градилишту, игралиштима, зеленим површинама…
Намера базирана на једноставној идеји да се бележи изглед околине са једне тачке, са прозора собе, довела је до тога да је Басарић заправо направио уметничку документацију историје развоја овог краја Београда. Фотографије сведоче о развоју и изградњи једног дела Новог Београда, који је по свом архитектонском и урбанистичком покрету припадао покрету модернизма. Нови објекти настали на принципима овог покрета обликовали су европске градове тог времена. Изградња Новог Београда, са централном зоном између железничке пруге и Дунава почиње 1948. године и одвија се у свему у складу са законитостима и формама модернизма послератног периода, ствараујући висококвалитетне станове, са унутрашњим двориштима, пространим зеленим површинама и пратећим садржајима.
Блок 61, који је предмет посматрања и праћења, Горана Басарића припада последњем великом захвату проширења Београда. Планирање и пројектовање почело је касних 70-тих година. Густа изграђеност, иновативне технологије префабрикације, које су омогућавале брзу и јефтину градњу, одвојени пешачке и колске површине, скулпторалне форме објеката, карактеристике су ових блокова, захвалјујући којим су се сврстали у ред најамбициознијих градителјских подухвата на територији тадашње Југославије, али и Европе.
Паралелно са са развојем и изградњом, сведоци смо и других друштвених феномена који се паралелно одвијају и које уметник бележи: жива културна сцена Београда 80-тих година, ерозија социјалистичког система, ратови 90-тих година, нови почетак нове државе, економска криза која је Београд погодила јаче од многих европских престоница. Све ово оставило је дубоке трагове и на једном малом градском подручју видлјивом са Горановог прозора.
Са намером да покажу позадину ових промена, аутори поставлјају тиме-лине, приказујући контекст блок а 61 у ткиву Новог Београда, града и землје, у односу на историјске догађаје од ширег значаја. Друга линија увида у период дата је посредством музике и видео спотова.
Трећи део изложбе чини колаж фотографија Бијлмера, стамбене зоне Амстердама, која је изграђена на истим социјалним, урбанистичким и архитектонским принципима као блокови 61-64 на Новом Београду. Овај пројекат је био предмет велике критике у Холандији, а временом је постао и врло проблематична зона . Велики део населја је срушен и поново изграђен. У последње време сведоци смо поновне процене Бијлмера, поготово после врло успешне обнове једне од преосталих оригиналних зграда. Поређење различите рецепције, оцене и касније трансформације, исте типологије стамбених зграда у два европска града, нуде занимлјиву основу за промишлјање и дискусију о будућности ових значајних урбаних целина.