БИНА X // ПОГЛЕД С ПРОЗОРА, Мирјана Милановић, Горан Басарић, Јелена Стефановић

Изложба Поглед са прозора, којом је представљен процес изградње Блока 61, обухвата четрдесет фотографија Горана Басарића сниманих у периоду од 35 година.
Изложба Поглед са прозора, којом је представљен процес изградње Блока 61, обухвата четрдесет фотографија Горана Басарића сниманих у периоду од 35 година. Са прозора свога стана, фотограф бележи промене и процесе које се дешавају на градилишту, игралиштима, зеленим површинама…
Намера базирана на једноставној идеји да се бележи изглед околине са једне тачке, са прозора собе,
довела је до стварања уметничке документације историје развоја овог краја Београда. Фотографије сведоче о развоју и изградњи новобеоградског блока који, по свом архитектонском и урбанистичком стилу припада покрету модернизма. Нови објекти настали на принципима овог покрета обликовали су европске градове тог времена.
Изградња Новог Београда, са централном зоном између железничке пруге и Дунава почиње 1948.
године и одвија се у складу са законитостима и формама модернизма послератног периода,
стварајући висококвалитетне станове, са унутрашњим двориштима, пространим зеленим површинама и
пратећим садржајима.
Блок 61, који је предмет посматрања и праћења Горана Басарића припада последњем великом
захвату проширења Београда. Планирање и пројектовање почело је касних седамдесетих година XX
века. Густа изграђеност, иновативне технологије префабрикације, које су омогућавале брзу и јефтину
градњу, одвојене пешачке и колске површине, скулпторалне форме објеката, карактеристике
су ових блокова, захваљујући којима су се сврстали у ред најамбициознијих градитељских подухвата на
територији тадашње Југославије, али и Европе.
Паралелно са развојем и изградњом, уметник бележи и друге друштвене феномене који се паралелно одвијају и који се у том периоду јављају: живу културну сцену Београда 80-тих година, ерозију социјалистичког система, ратове 90-тих година, нови почетак нове државе, економску криза кризу која је Београд погодила јаче од многих европских престоница. Све ово оставило је дубоке трагове и на
малом градском подручју видљивом са Горановог прозора.
С намером да покажу позадину ових промена, аутори постављају тиме-лине, приказујући контекст
Блока 61 у контексту ткива Новог Београда, града и земље, у односу на историјске догађаје од ширег значаја. Друга линија увида у период дата је посредством музике музиком и видео-спотовима.
Трећи део изложбе чини колаж фотографија Бијлмера, стамбене зоне Амстердама, која је изграђена на
истим социјалним, урбанистичким и архитектонским принципима као блокови 61-64 на Новом Београду.
Овај пројекат је био предмет велике критике у Холандији, а временом је постао и врло проблематична
зона. Велики део насеља је срушен и поново изграђен. У последње време сведоци смо поновне
процене Бијлмера, поготово после врло успешне обнове једне од преосталих оригиналних зграда.
Поређење различите рецепције, оцене и касније трансформације, исте типологије стамбених зграда у два
европска града, нуде занимљиву основу за промишљање и дискусију о будућности ових значајних
урбаних целина.