У оквиру циклуса разговора АРХИТЕКТУРА У КОНТЕКСТУ // тема: УШЋЕ – СТАРО МЕСТО И НОВИ ЦЕНТАР

Учесници: Милан Попадић, историчар архитектуре и Бранислав Реџић, архитекта
Топоним „Ушће“ , заједно са простором који означава, имао је у новијој историји Београда различита значења. Могло би се рећи да акумулација тих значења расте од средине двадесетог века, када и у архитектонском и урбанистичком смислу простор на левој обали Саве постаје формативни елемент града (до тада је био незаобилазни део слике града – погледа са Калемегдана, али не инфраструктурни чинилац). Ушће се тако везивало за домен куле Централног комитета СКЈ, маргинално за Музеј савремене уметности и ресторан „Ушће“, потом за простор довољно велики да прими масу људи, и коначно, у последњем преображају, означава трговачки центар.

Поред свих ових акумулација, које су оставиле свој архитектонско-урбанистички траг, чини се да данас реченица „Наћи ћемо се код Ушћа“ има веома једнозначно одређење. Тешко да ће се ико „наћи“ у Музеју, ресторану, код Споменика Вечне ватре, или, коначно, на месту где се Сава улива у Дунав. Сусрет ће се, наравно, одиграти у трговачком (схоппинг) центру Ушће.

По класификацији француског антрополога Марка Ожеа објекти попут трговачког центра „Ушће“ припадају оним објектима које он назива не-места, то јест оним просторима који нису довољно упечатљиви да би их назвали местима. Такви објекти су аутопутеви, хотели, аеродроми, супермаркети, дакле они простори који су „свуда исти“, које не памтимо ни по чему нарочитом и које доживљавамо као „генеричке“ форме, форме које се стално понављају.

Ако је не-место, што по својој структури свакако јесте, како је онда трговачки центар „Ушће“ постао „нови центар града“? Да ли је одговор у локацији која је сачувала претходни потенцијал места? Ако је тако, како онда архитектонски и урбанистички артикулисати овај спој, дакле спој локације бремените значењима и не-места, простора испражњеног од значења? Да ли такав спој доприноси квалитету или угрожава вредност урбане структуре Београда? Да ли је тај спој, ако је и могућ, коначно и одржив? Каква је будућност „Ушћа“? (др Милан Попадић)

О овој теми Милан Попадић ће разговарати са архитектом Браниславом Реџићем, представником ауторског тима који је 2003. године освојио прву награду на међународном конкурсу за пословни центар „Ушће“.

Бранислав Реџић (1960), дипломирао на Архитектонском факултету 1995. Године 1990. са арх. Драганом Ивановићем оснива Студио „АРЦВС” у коме и данас делује. Аутор је већег броја запажених реализованих објеката којима су у највећем броју претходиле награде на наградена конкурсима.

Суорганизатор: Инжењерска комора Србије