Дани аустријског филма – трећи дан

Пројекција филма Последњи плес и Вампир на терапији
Програм за суботу 25. април

19.00 ПОСЛЕДЊИ ПЛЕС
Дер летзте Танз/ Тхе Ласт Данце

21.00 ВАМПИР НА ТЕРАПИЈИ
Дер Вампир ауф дер Цоуцх/ Тхерапy фор а Вампире

ПОСЛЕДЊИ ПЛЕС (Дер летзте Танз/Тхе Ласт Данце) 2014. 90’
режија: Хоуцханг Аллахyари
сценарио: Хоуцханг Аллахyари, Даниел Кунди, Аугуст Стауденмаyер
фотографија: Петер Роехслер
музика: Ердем Тунакан
улоге: Ерни Манголд, Даниел Страßер, Вицтор Гернот
награде: ДИАГОНАЛЕ 2014 – најбољи филм, главна женска улога
Аустријске филмске награде – најбоља женска улога

„Последњи плес” је филм о забрањеној интимности, недозвољеној љубави, о табуима и државној репресији. Јунак филма је млади Карл који на једној страни има везу са богатом вршњакињом према којој не гаји нека велика осећања. Истовремено, он у психијатријској болници, као неговатељ упознаје госпођу Екер која болује од Алцхајмерове болести и полако се заљубљује у њу.
Победник фестивала аустријског филма у Грацу, ДИЈАГОНАЛЕ 2014 „Последњи плес” је где год је приказан окарактерисан као радикалан, храбар и изванредан филм. У њему бриљира Ерни Манголд која је у време снимања филма имала 86 година.

Хоушанг Алахјари (1941) је рођен у Техерану али је као мали прешао да живи у Беч где је завршио медицину и специјализовао психијатрију. Ради као психијатар, филмски продуцент и редитељ. На филму је од 1981. када је режирао кратки филм „Волео бих да сам у Америци” (И лике то Бе ин Америца). Касније се окреће документарним и играним филмовима од којих су најпознатији „Страх од висине”( Хöхенангст, 1994.) „Рођен у Абсурдистану” (Геборен ин Абсурдистан 1999.) и „Последњи плес” (2014).

ВАМПИР НА ТЕРАПИЈИ 2014. 87`
(Дер Вампир ауф дер Цоуцх/ Тхерапy фор а Вампире)
режија и сценарио: Давид Рüхм
фотографија: Мартин Гсцхлацхт
музика: Бернд и Стефан Јунгмаир
улоге: Тобиас Моретти, Јеанетте Хаин, Цорнелиа Иванцан, Доминиц Олеy, Карл Фисцхер

Радња ове комедије одиграва се у Бечу тридесетих година прошлог века. Доктору Сигмунду Фројду у касне сате долази необичан пацијент, гроф Геза фон Кезенем, који не може да поднесе вечну љубав своје супруге грофице Елзе која искрено пати што не може да види свој одраз у огледалу те тако и не зна како изгледа. Свог пацијента Фројд упознаје са младим сликаром Виктором који ће обећати грофици да ће јој урадити портрет. Истовремено, гроф се безнадежно заљубљује у Викторову девојку Луси и она је спремна да му узврати љубав. Скоро нико од јунака не схвата да су гроф и грофица жељни и љубави и крви и да ће, пре свега због љубави, постати психијатријски болесници, помало налик на обичне људе.

Давид Рим (1962) је у уметничком свету Аустрије познат као редитељ и фотограф али и како син познатог оперског певала Герхарда Рима. У свет филма улази преко кратког филма и почетком деведесетих са филмом „Бекство“ (Дие Флуцхт, 1992) добија позив за фестивал у Карловим Варима. „Вампир на терапији“ му је најпознатији и најсупешнији филм.