БОНТОН:: ДОБРО ОДРЖАВАЊЕ И ЛЕПО ПОНАШАЊЕ

Нове аквизиције у колекцији Октобарски салон // Младен Бизумић, диСТРУЦТУРА, Паула Мухр, Драгољуб Раша Тодосијевић, Зоран Тодоровић
Уметници: Мрђан Бајић, Младен Бизумић, Владан Царичић, диСТРУЦТУРА, Душица Дражић, Иван Грубанов, Дејан Калудјеровић, Киоск, Наташа Кокић, Владимир Миладиновић, Паула Мухр, Даринка Поп-Митић, Милета Продановић, Маја Ракочевић Цвијанов, Дубравка Секулић, група Шкарт, Балинт Сомбати, Драгољуб Раша Тодосијевић, Зоран Тодоровић, Милица Томић
Кустос: Александра Естела Бјелица Младеновић

Културни центар Београда је основао колекцију Октобарски салон 2012. године подстакнут чином белгијског уметника Јана Фабра који је свој рад И ам а оне ман мовемент по завршетку 52. Октобарског салона на којем је излагао поклонио управо Културном центру Београда. Колекција је састављена од радова уметника који су учествовали на међународним изложбама Октобарског салона од 2004. године и који су даривали по један или више својих радова.
На изложби Бонтон: добро одржавање и лепо понашање биће представљени радови уметника који су постали део колекције захваљујући откупу које је Министарство културе и информисања Републике Србије организовало током 2014. године, као и радови уметника који су у протекле две године колекцији поклонили по један или више радова и које београдска публика има прилику да видиу другом, новом контексту.
Изложба Бонтон: добро одржавање и лепо понашање контекстуализује питање односа савременог друштва према савременој уметности кроз призму друштвено ангажованих тема. Уметници који учествују на овој изложби представљају репрезентативна имена савремене српске уметничке сцене. Такође, они су афирмисани и на међународној сцени, а својим учешћем на изложбама Октобарског салона у протеклих једанаест година потврдили су и неопходност међународног карактера ове манифестације.
Избор значајних уметничких радова објашњава јединствени стратешки карактер саме колекције. Реч је о обрнутом погледу, о тачки посматрања која колекцију не одређује као место посвећења и признања, већ је претвара у поље отворено за све облике критичког маневра и експерименталног деловања. Важан сегмент оваквог приступа је улагање у међуоднос између уметника, институције и публике, с намером да се брига о уметничком предмету континуирано развија, и да се идеја о дијалошком односу између уметника, институције и публике оствари. Колекција не треба да буде само скуп предмета, већ и својеврсна књига правила да се развије, усмери и одржи пажња према основном уметничком мишљењу и понашању.