МАРГАРЕТА ЈЕЛИЋ, Мартини колачићи, мултидисциплинарни пројекат

Маргарета Јелић представља свој најновији мултидисциплинарни пројекат Мартини колачићи кроз серију слика, цртежа и интерактивну видео игру.
Слике из циклуса Цупцакес, тематски подељене по празничним целинама на Ноћ вештица, Ускршњи, Рођендански и Божићни Цупцакес, “декорисане” су сликама преузетим са интернета и представљају “рефлексију глобал(изова)ног света спектакла и мултикултуралне колонизације”. Видео игра Мартини колачићи је адаптација те теме у интерактивни интерфејс у којем “играч”, односно публика у галерији, прави свој колачић.

Према речима Катарине Радуловић ауторке текста у каталогу изложбе представљени радови тематски разрађују цупцаке као мали колач мултипликован, индивидуално структуриран, вишемедијски обрађен и увек конципиран за одређену прилику конзумирања. Цртеж, осликана површина као и дигитална екранска слика су технички модалитети на којима се појављује уметнички говор. Један од радова представља игрицу и могућност да се у дигиталном компјутерском приказу направи идентичан колач какав се може наћи у аранжману насликаном у већим форматима. Разрађујући у том смислу исту идеју рад иницира процесуалност и (ре)интерпретацију представе у више медија. И у другим техникама представљени колачи припадају Марти, која у занимљиво амбијентализованом простору дела Шта жена може да уради открива идентитет као значење. Простор структуриран попут сцене показује да је једно од тежишта дато развијеној сценографији која тематизује везу са процесуалношћу, протицањем слика и отуда филмом. Мишљена и компонована као унутрашњост посластичарске радње сцена је првобитно конципирана са девојчицом која купује сладолед да би уметница у коначном решењу прибегла структури са Мартиним рукама положеним на пулт. Овако изведена композиција подржава тезу да је уметност у служби разоткривања идентитета. Надаље у том смеру уметност може да се разматра као простор материјализације идентитета…

Маргарета Јелић је дипломирала сликарство на Факултету примењених уметности у Београду. Магистрирала је Мултидисциплинарне уметничке студије 2006. на Универзитету уметности, а докторске студије на Вишемедијској уметности код проф. Владана Радовановића. Предавала је Вишемедијску уметност на докторским студијама Универзитета уметности у Београду у периоду 2008-2010. Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а од 1997, и Удружења ликовних уметника Аустрије (БВО) од 2000. године. Излаже цртеже, слике, електронске слике, видео радове и бави се анимацијом као уметничким изразом. Од 1991. присутна је на сцени савремене визуелне уметности: приредила је седамнаест самосталних изложби и учествовала на бројним групним изложбама и интернационалним манифестацијама савремене визуелне уметности и анимираног филма у Београду, Пожаревцу, Чачку, Будимпешти, Бечу, Паризу. Објавила је књигу Фрагментарни поглед у уметности и филму 20. и 21. века, Нолит, Београд 2010. О њеном раду издата је и монографија ауторке Јасмине Ћубрило, Огледи о/из другости, Маргарета Јелић, Вујичић колекција, Београд 2012.