U četvrtak 5. marta u 19.00 Kulturni centar Beograda otvara 3 izložbe u svojim galerijskim prostorima. Izložbe su otvorene za publiku do 28. marta, a radno vreme galerija je od 12 do 20 sati, osim nedeljom.
U Likovnoj galeriji predstavljamo Martine kolačiće najnoviji multidisciplinarni projekat/izložbu Margarete Jelić. U pitanju je serija slika, crteža i interaktivna video igra kao složenija forma njenih ranijih animiranih radova. Slike iz ciklusa Cupcakes, tematski su podeljene po prazničnim celinama Noć veštica, Uskršnji, Rođendanski i Božićni Cupcakes, “dekorisane” su slikama preuzetim sa interneta, i predstavljaju “refleksiju global(izova)nog sveta spektakla i multikulturalne kolonizacije”. Video igra Martini kolačići je adaptacija te teme u interaktivni interfejs u kojem “igrač”, odnosno publika u galeriji, pravi svoj kolačić.
U galeriji Artget, publika će moći da vidi izložbu Fotogrami fotografa Mirka Lovrića , iz selekcije Jelene Matić, umetničke direktorke galerije Artget u 2015. godini. Krećući se od jednostavnih do veoma kompleksnih apstraktnih kompozija, fotogrami Mirka Lovrića sažimaju ideju, eksperiment, apstrakciju, svetlost, formu, likovnost, narativnost, a pre svega njegovo veoma predano istraživanje sveta koji ga okružuje, kao i lingvističke i semiotičke prirode samog fotografskog medija. Po dobro poznatoj definiciji, fotogram je fotografija bez fotoaparata, nastala izlaganjem svetlu određenih predmeta postavljenih na površinu osetljivog fotografskog papira. U fotogramu, mnogo više nego u klasičnoj ili digitalnoj fotografiji, svetlost je sve. On je unikat i ne polaže pravo na reprodukciju…
U galeriji Podroom predstavljamo izložbu Samoupravljanje umetnika Igora Bošnjaka (BiH). U okviru njegove samostalne izložbe biće prvi put prikazana video/filmska trilogija pod nazivom Nama ne upravlja stvarna prošlost, već slike prošlosti, koja je nastajala u poslednje dve godine. Trilogiju čine filmovi Hotel Balkan, Sve što si znao bilo je pogrešno i Pećina budućnosti. Sva tri video rada/filma i instalacija pod nazivom Samoupravljanje zapravo govore o kulturi sećanja na prostorima bivše Jugoslavije, njenoj evoluciji i značaju koji će imati za buduće generacije.