Београдски Шопен Фест – стручна предавања

У оквиру трећег Београдског Шопен Феста биће одржана и стручна предавања Силване Грујић и Драгољуба Катунца
Трећи по реду, интернационални Београдски Шопен Фест 2015, биће одржан од 26. фебруара до 1. марта у организацији уметничког удружења Креартива са МШ Станковић као домаћином манифестације, и значајним кутурним и образовним иституцијама као партнерима.
Фестивал ће поново окупити младе таленте и реномиране клавирске педагоге, уметнике и предаваче. Пијанистичко такмичење и мајсторске радионице биће одржане у МШ Станковић, а пијанисти Аљоша Јуринић, Милица Секулић и Теодор Тзованакис ће наступити у еминентним београдским салама.
И ове године, Фестивал ће понудити публици и стручна предавања реномираних предавача из области музике и медија у Културном центру Београда, затим музичке радионице за децу и родитеље и јединствену музичку представу за децу Чаролија уз Шопена у Дечјем културном центру Београд. Посебно занимљив за ширу публику је концерт Шопен као инспирација, на коме ће млади и реномирани уметници класичне и поп сцене извести најпопуларније Шопенове мелодије у необичним аранжманима.
www.белградецхопинфест.цом

Програм:
14:30 Присуство и примена музике на телевизији
мр Силвана Грујић – уредница у Музичкој редакцији РТС-а, пијаниста и музиколог, магистар медија
На предавању ће бити приказани приказ и систематизација различитих типова емисија у којима је музика важан чинилац или полазна основа, као и музика као медијски догађај и процес настанка телевизијске музичке емисије – од идеје до емитовања.

16:00 Документарна грађа о Шопену
др Драгољуб Катунац – музиколог, пијаниста и историчар уметности
На предавању ће бити приказани: данашњи извори документарне грађе о Шопену, сабрано благо студија и књига о Шопеновом раду у данашњем Институту Фредерик Шопен у Варшави, као и аутографи композиција, преписка, родни и смртни лист, документи о пореклу породице, о Шопеновом професионалном раду и личној судбини. Такође ће публика моћи да види одабране фотосе (укупно 43) који прате Шопенов пут од родног листа у Желазовој Воли близу Варшаве, све до једине фотографије из године смрти, као и документе о школовању, првим раним концертним наступима и праћење Шопенове извођачке каријере све до последњих париских година

Биографије:
Силвана Грујић је дипломирала клавир и музикологију на ФМУ, а магистрирала је на ФДУ на Одсеку за филм и медије. Дугогодишњи је уредник, аутор и водитељ емисија у Музичкој редакцији РТС-а. Аутор и водитељ емисије Ад либитум која се четрнаест година емитује на програму РТС-а, а основна карактеристика је неговање квалитетне музике различитих жанрова. Аутор је и реализатор програма Мултимедијална музичка радионица, чији програми имају за циљ унапређење наставе музичке културе од предшколских до школских дана детета. Посебну пажњу предавања и радионице посвећују и раној музичкој стимулацији (од трудноће, првих дана по рођењу бебе, преко јасленог до вртићког узраста). Из овог програма који је реализован током последње четири године у центрима широм Србије, произашли су и програми Савремене методе учења музике у различитим развојним фазама детета, Кроз игру до музичког знања, као и посебан програм везан за практичан рад у медијима под називом Присуство и примена музике у медијима.

Драгољуб Катунац је стекао статус редовног професора на Академији уметности, Нови Сад. Магистрирао је Историју музике радом Развој сонате до романтизма, потом докторирао монографском књигом Скарлатијева соната. Професионални рад је започео великим објављеним историјским јединицама: Фредерик Шопен — живот и дело, Импресионизам, Клавир у свету музике. Остварио је више од 200 презентација у нашој бившој и садашњој земљи. Од 1979-1989. био је руководилац међународног пројекта УНЕСЦО-а за обраду и класификацију Вивалдијеве оставштине пронађене у новије време. На матичној академији био је професор Опште историје музике и Историје пијанизма. Истражује разне аспекте и ликове музиколошке прошлости и садашњости. Посебно је заинтересован за извођачку прошлост светске и српске клавирске сцене.
Објавио је: књигу Клавирска музика Милоја Милојевића, а у Милану монографију Соната за инструменте са диркама у Италији, на италијанском језику, затим већи број научних и публицистичких јединица. Учествовао је у многим Радио и ТВ емисијама. При крају је петогодишњи план великих тродневних 24-часовних верификационих семинара за професоре, посвећених клавирским настојањима Менделсона, Шумана, Шопена и Листа, потом Дебисија и француских савременика, коначно и Рахмањинова и руских савременика.