Изванредни Боб, Немања Николић, Златко Стојиловић, Петокрака, Слободан Стошић, Саша Ткаченко, Мариела Цветић, Јелена Стојановић
Простори у Београду:
Ликовна галерија и Поп-ап у Културном центру Београда, Галерија Задужбине Илије М. Коларца, Галерија Графички колектив, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду, Кафана „?“; простори у Чачку: Уметничка галерија Надежда Петровић, Галерија Рисим, Хотел Морава
——————————————————–
Изложба Критичари су изабрали се више од четири деценије одржава у Ликовној галерији Културног центра Београда. Од 2001. године ова изложба је, у концепцијском смислу, модификована у ауторску изложбу лауреата награде „Лазар Трифуновић”, престижног признања за ликовну критику и критичко писање о савременој уметничкој сцени, које се од 1992. додељује у организацији Културног центра Београда. Јелена Стојановић је добитница награде „Лазар Трифуновић” за 2013.
ИзлоШба дела као ПРОЛАЗАК, као врста експерименталног понашања везана за услове живота у урбаном друштву. Пролазак као један од начина конструисања ситуације – тренутка живота – колективним организовањем јединствене околине и игре догађаја.
Пројекат ИзлоШба полази од рада теоретичара и уметника Леонида Шејке (1932-70), чија је пракса измештала уметничку продукцију ван галерије, музејског простора, потврђујући централност урбаног искуства као нераскидиви део свакодневице. Сходно томе, у истраживању велику важност има, могло би се рећи, готово опсесивна посвећеност испитивању материјалног, материјалности, као својеврсни цивилизацијски траг ЂУБРИШТА, СКЛАДИШТА.
Од Ликовне галерије Културног центра Београда као централне матице одакле се полази и враћа, ИзлоШба се неумитно спирално шири да би укључила неке од веома важних производа и произвођача искуства урбаног живота у Београду. Поред галеријских простора, као што су галерије Графичког колектива и Коларчевог универзитета, укључен је и простор једне образовне установе, Архитектонски факултет, али и Кафана ? и Галерија Рисим и Хотел Морава у Чачку. Учесници у пројекту су архитекте, драматурзи, ликовни уметници, историчари уметности, веома различитих стремљења и посве неусаглашених интересовања.
По многима уметности више нема, али је зато свуда присутнија него икада, те је основно питање од кога се пошло – у којој мери уметност јесте, односно није део свакодневице? Пре свега, свакодневнице урбаног искуства? Какав је однос уметности и јавности? Тачније, да ли уметност има или би требало да има друштвену, политичку, сазнајну улогу у данашњем друштву контроле?
ИзлоШба нема никакав закључак (још мање резултат), већ сасвим једноставно проглашава ПРОЛАЗАК… Леонид Шејка овде није представљен радовима, не зато што радови једноставно нису ни доступни – већ зато што се учинило много важнијим да буде представљен као незаобилазни КОНСТРУКТОР СИТУАЦИЈЕ, који, рецитујући поезију Булата Окуџаве у Ликовној галерији Културног центра Београда, веома гласно позива на један брзи ПРОЛАЗАК кроз различите околине…