Сеобе: Слика призора Љиљане Шуњеварић

Изложба слика и цртежа
На својој најновијој самосталној изложби Сеобе: Слика призора Љиљана Шуњеварић се бави умноженим референцама митског наратива из националне историје, како у свом тексту у каталогу пише историчарка уметности Маја Ћирић -, „…конструкцијом вредности Сеоба као општег места у српској историји, историји српске уметности, изложбеној историји Ликовне галерије Културног центра Београда, и савременим друштвено-политичким околностима које се односе на мигрантску кризу… Сеобе су и као део српске историје и као збег народа уопште, догађај, у Бадијуевом смислу, јер их можемо одредити као онтолошки поремећај. Оне су истовремено и трауматично и трансформативно место чији се траг уз помоћ уметности може даље конструисати.“ У даљој рецепцији рада ове београдске сликарке средње генерације у тексту се наводе примери могућих читања изложених дел:. “.. Индиректне референце на историју српске уметности и књижевности успостављена је према монументалној слици Сеоба Србаља Паје Јовановића (1896), роману Сеобе Милоша Црњанског (1929, 1962) и филму Сеобе Александра Саше Петровића (1988). Апропријацију познате историјске теме коју Љиљана Шуњеварић користи у сликама великог формата (два диптиха димензија 170×460 м), рађеним у техници уља на платну, и цртежима рађеним уљаном бојом на бацклигхт фолији, оловком на индиго папиру и индиго бојом на папиру, на изложби која представља и њен докрорски рад на ФЛУ у Београду, носе карактер препознатљиве ауторске ликовности и естетике и указују на актуелни глобални и национали проблем …“ колективне идеје о ништавилу тамо где јесмо и обећаној земљи негде другде.“

Љиљана Шуњеварић (1979) рођена је у Ужицу. Дипомирала је и магистрирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Ради у медијима сликарства, цртежа и сцулптуре у јавном простору. Активно излаже од 2000. године на групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству (Бугарска, Италија, Мађарска, Мексико, Румунија, Босна и Херцеговина итд.). Самостално је излагала: Мапа, ФЛУ, 2009, Београд; Архетип 2011, Београд, Чачак, 2011.; Хомосацер Галерија КЦ, Пожега, 201; Новодевичје Народни музеј 2014, Шабац, 2014; Новодевичанско/ремаке, интервенција на јавној скулптури „Лаза Лазаревић“ у шабачкој Господар Јевремовој улици, Шабац, 2015; Призори (ДОБ, Београд, 2015; Завршавајући Леонарда НМ Краљево,2016). Добитница је више награда из области цртежа. Радови јој се налазе у уметничким збиркама КЦ Пожега, КЦ Чачак, КЦ Нови Пазар, Галерији савремене уметности у Зрењанину, колекцији Града Београда и у више приватних колекција. Од 2013. је ради на Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, у звању доцента на предмету сликање. Члан је УЛУКМ-а, УЛУС-а и УВУУ-а.

Пратећи програм:

Субота, 17. децембар у 13:00
Стручно вођење кроз изложбу учествују: Маја Ћирић, историчарка уметности, уметница и кустос изложбе

14:00-16:00
Радионица за младе, конципира и води Ана Недељковић, визуелна уметница и едукатор КЦБ-а

Субота, 24. децембар у 13:00
Стручно вођење кроз изложбу, учествују: уметница и кустос изложбе