56. ОКТОБАРСКИ САЛОН “Љубавни занос“

Селектор/кустос 56. Октобарског салона: Дејвид Елиот (Велика Британија)
Уметници који излажу у галеријама Културног центра Београда:

Антонија Божанић, Анастасија Вепрева, Сесилија Едефалк, Незакет Екиџи & Шахар Маркус, Јохана Кандл, Гулсун Карамустафа, Ирена Ковач, Сара Лидеман, Анук Миладиновић, Раденко Милак, Олга Милисављевић, Трејси Мофат, Саша Пирогова, Снежана Нена Скоко, Јелена Трпковић, Џени Холцер, Ана Хушман

Ле плаисир д’амоур не ресте qу’ун момент, Ле цхагрин д’амоур дуре тоуте ла вие. Љубавни занос траје тек тренутак. Љубавни јади трају читав живот.

Жан Пол Егид Мартини

Први Јесењи салон (Салон д’Аутомне) одржан је у Паризу 1903. године, у настојању да се омогући излагање уметницима који нису имали где да приказују своје радове, што је представљало јединствен одговор одсуству слуха владајућег уметничког слоја тог времена. Биле су изложене слике до тада још неафирмисаних уметника: Пјера Бонара (Пиерре Боннард (1867–1947)), Анрија Матиса (Хенрy Матиссе (1869–1954)), Франсоа Пикабије (Франçоис Пицабиа (1879–1953)), Пола Гогена (Паул Гаугуин (1848–1903)) и многих других.

„На овом, 56. Октобарском салону, својеврсном ‟далеком рођаку“ поменуте иницијативе, желео бих да направим омаж тој славној прошлости – приказивањем радова бројних уметника који још увек немају приступ међународним платформама, и то раме уз раме с делима реномираних уметника. Изложба ће, такође, приказати шта пролазно задовољство и његова супротност значе у уметности данас.
Године 1784, Жан Пол Егид Мартини (Јеан-Паул-Éгиде Мартини (1741–1816)) компоновао је ‟Љубавни занос” (Плаисир д’Амоур), класичну љубавну песму, засновану на поеми Жан-Пјер Клариса де Флоријана (Јеан-Пиерре Цларис де Флориан (1755–1794)). Флоријан је, попут небројених жртава терора Француске револуције, умро 1794. Ипак, речи његове песме одзвањају кроз векове, те и данас преносе поруку, истовремено и вечну и пролазну, како у оригиналном – Мартинијевом аранжману, тако и у драстично измењеној – кич верзији.

Имајући у виду те историјске контрасте и парадоксе, овај Октобарски салон биће посвећен улози емоције у савременој уметности и начинима на које се она може дочарати, а да то не буде нити банално нити кич. То може обухватити не тако једноставна задовољства љубави, хумора, страха, као и било коју другу перспективу, какву уметност пружа на тему крхкости људског постојања и живота, а која опет, сама по себи, може остварити тренутан или трајан утицај. Радови могу бити у било ком формату или медију.“ Дејвид Елиот

56. Октобарски салон представиће радове 67 уметника, од којих је 19 из Србије и који су или директно позвани од стране уметничког директора да учествују на Салону или су изабрани путем јавног конкурса који је био ограничен када је реч о старосној доби апликанта и географском пореклу, а сходно идеји концепта уметничког директора.

56. Октобарски салон биће одржан у простору Музеја града Београда и у галеријама Културног центра Београда (Ликовна галерија, Артгет галерија и Подроом) од 23. септембра до 6. новембра 2016. године. Свечано отварање Салона одржаће се у петак 23. септембра у 19:00.

Радно време: уторак – недеља од 12 до 20 сати;

Понедељком затворено.

Пријава групних посета на инфо@октобарскисалон.орг

Више информација на: www.октобарскисалон.орг

Дејвид Елиот је кустос, писац и професор модерне и савремене уметности, који је руководио музејима у Оксфорду, Стокхолму, Токију и Истанбулу. Током 2014. био је уметнички директор ИВ Интернационалног московског бијенала младих, под називом “А Тиме фор Дреамс“, ко-кустос изложбе “Пандамониум: Неw Медиа Арт фром Схангхаи“ и “Фрагментс оф Емпире”, у берлинском Моментуму, кустос изложбе “Арт фром Елсеwхере. Арт фром Бритисх Регионал Галлериес“, Хејвард галерије (Хаywард Галлерy) из Лондона. Тренутно је председник одбора „Триангле Арт Нетwорк/Гасwоркс“, из Лондона, председник саветодавног одбора „Моментума“, из Берлина и гостујући професор на Кинеском универзитету у Хонг Конгу. Елиотово посебно интересовање је усмерено на совјетску и руску авангарду, као и на модерну и савремену азијску уметност, о чему је објавио и неколико књига. У периоду 2008 – 2010, био је уметнички директор 17. бијенала у Сиднеју, а током 2011-2012 руководио је Бијеналом савремене уметности у Кијеву. Његова најновија књига „Уметност и панталоне: традиционално и модерно у савременој азијској уметности“ биће објављена до краја ове године. Његове изложбе “Фрагментс оф Емпире” и “Арт фром Елсеwхере. Арт фром Бритисх Регионал Галлериес“ биће представљене у САД, Кини и Великој Британији у периоду од 2015 – 2017. Најновија изложба “БАЛАГАН!!! Цонтемпорарy Арт фром тхе Формер Совиет Унион анд Отхер Мyтхицал Плацес“ отворена је у децембру 2015. године у Берлину, упоредо са изложбама радова кинеских уметника Зоу Ксијаохуа (Зхоу Xиаоху) и Шена Шаомина (Схен Схаомин), у Берлину, односно Гуанзхоу.