ОТВАРАЊЕ 56. ОКТОБАРСКОГ САЛОНА

Хатцхет (Секира), Незакет Екиџи (Турска), перформанс; кандıд– Маријана Хан (Немачка), перфоманс; Линије, Редови, Колоне (Спаваоница) – Ивана Ивковић (Србија), амбијентална исталација; Никада нисам престао да волим те – Дејан Марковић (Србија), перформанс

18:00 Кнез Михаилова 6, плато испред Културног центра Београда

Хатцхет (Секира), Незакет Екиџи (Турска), перформанс

На праизвођењу свог соло перформанса-инсталације Секира ( Хатцхет) у Кнез Михаиловој улици, Екиџи стоји испред дугог белог памучног платна (50 x 2м) које на висини од једног метра изнад земље држе асистенти.
Својим рукама она цепа платно на пола читавом дужином од 50 м. Овај гест види као симбол и упозорење на опасност од потпуног губљења мирнодопске опције у распрострањеним светским конфликтима.
На овај начин, перформанс проговара о ономе што предстваља супротност љубавном заносу: то је бол који може да траје читав живот, бол света који се распада не остављајући простор ни време нити за љубав, нити за занос. За Незакет Екиџи мир је предуслов за Љубав, али можда још више за Занос.

Незакет Екиџи рођена је 1970. у Киршехиру, Турска.
Живи и ради у Берлину, Штутгарту и Риму.
Студирала је уметничку педагогију, историју уметности и вајарство на Универзитету Лудвиг-Максимилијан (1994–2000) као и ликовну уметност на Уметничкој академији у Минхену. Магистрирала је на предмету уметничка педагогија. Образовање је наставила на ХоцхсцхуледерБилденден КüнстеБраунсцхwеиг(2001–2004) где је касније наставила и магистарске студије уметности перформанса код професорке Марине Абрамовић.

Више информација на: www.eкici-art.de

20:00 Музеј града Београда, Ресавска 40б

кандıд– Маријана Хан (Немачка), перфоманс

Линије, Редови, Колоне (Спаваоница) – Ивана Ивковић (Србија), амбијентална исталација

Никада нећу престати да волим те – Дејан Марковић (Србија), перформанс

кандıд- Маријана Хан (Немачка), перформанс

У раду кандɪд коса постаје метафора за нит која се користи у ткању. А ткање је метафора приповедања. Различите плетенице које уметница плете током перформанса научила је од курдских жена. ..Наиме, Курди верују да је жена јача што јој је коса дужа. Њена суштина, која се налази у коси, тако се сакупља и може да се усмери у свет као креативна сила.

…Током истраживања уметница је открила да Курдкиње, боркиње за слободу, плету своју косу с пуно детаља, а да је сам процес веомакомпликован. Плетенице су наизглед независне од тела боркиње, а у ствари су његов саставни део – са сопственом свешћу, а можда чак, на неком метанивоу, и означитељ за колективно тело и душу курдског народа и његово културно сећање саткано од песама, плесова и борби…

Ткање нити њихове косе чак свесно симболизује путовање онога ко ту косу носи ка слободнијем схватању сопственог постојања. (Маријана Хан)

Маријана Хан рођена 1985. у Швебиш Халу, Немачка. Живи и ради у Берлину.

Више информација на www.marianahahn.com

Линије, Редови, Колоне (Спаваоница)- Ивана Ивковић (Србија), амбијентална исталација

„Обнажена или потпуно нага мушка тела, непомично лежећи на боку, симетрично су распоређена у композицији 5×5. Сцена је статична осим што се на сваких 30 минута дешава синхронизована промена стране тела на којој особа лежи (23.09 и 06.11.), што алудира на чин смене војне страже. Поред нагих тела, у истом поретку постављени су ћилими и палмино дрвеће као делови амбијента. Линије и редови мушких фигура реферишу на колективну спаваоницу и заједничко спавање (војна академија).

Рад се такође бави идејом поретка и нашом склоношћу за успостављањем и одржавањем истог у свим сферама живота: љубавни, системски, политички, персонални, државни, војни поредак, поредак моћи. Призор се мења функционишући и с мушким телима и без њих, а важан елемент рада представља управо динамика смењивања празнине одсуства и густине физичког присуства. „

Ивана Ивковић рођена је 1979. у Београду, Србија. Дипломирала је сликарство и магистрирала цртеж на Факултету ликовних уметности, Универзитета уметности у Београду. Живи и ради у Београду.

Више информација на www.ivanaivkovic.com

Никада нисам престао да волим те, Дејан Марковић (Србија), перформанс

Током трајања изложбе у простору Музеја града Београда, публика ће моћи да види процес учења и развијања масовне кореографије која ће бити изведена три пута за време трајања Салона.

У контексту изложбе 56. Октобарског салона уметник је позвао друштвену групу која у области спорта користи емоције као основни медиј самоизражавања и самодефинисања. Атрикулирајући како приврженост, тако и критику према вољеној институцији кроз креирање масовних кореографија, позвана група навијача ће створити сите-специфиц перформанс са намером да публику изложи јаком трансферу осећања. Стога, измештање „спортског перформанса“ у простор изложбе има за циљ да јаким афектом испровоцира рефлексију стратегија афирмације, критике и трансформације у уметности.

Дејан Марковић рођен је 1983. у Београду, СФР Југославија. Кроз уметничко истраживање и дугорочне трансдисциплинарне пројекте истражује међусобне односе технике, друштва и политике комбинујући различите медије, формате и методе којима развија своју уметничку праксу. У својим дискурзивним и инсталативним радовима с фокусом на политичко конструисање дигиталног и аналогног простора, доминантних наратива и социјалних односа, тражи могућности за разумевање комплексних институционалних и друштвених веза. Живи и ради у Берлину и Грацу.

Више информација на www.markovicdejan.com