Новосадски пијаниста Богдан Ђорђевић представиће се београдској публици делима композитора романтизма
Програм:
Јоханес Брамс
Балада у де–молу, оп. 10/1
Интермецо у А–дуру, оп. 118/2
Сергеј Рахмањинов
Прелид у ха–молу, оп. 32/10
Франц Лист
Балада бр. 2 у ха–молу
Мађарска рапсодија бр. 3 у Бе–дуру
Мађарска рапсодија бр. 15 у А–дуру (Ракоцијев марш)
Биографија:
Богдан Ђорђевић (Нови Сад, 1977) је био студент у првој генерацији тзв. нулте године – припремне класе Академије уметности у Новом Саду за изузетне таленте у класама проф. Кемала Гекића и проф. Јокут Михаиловић код које је у јуну 1995. године ванредним напредовањем уписао редовне студије клавира. Као студент ИВ године био је добитник стипендије Фонда Универзитета у Новом Саду за младе таленте и успешне студенте као једини студент са музичког одсека. Добитник је друге награде на Међународном такмичењу Петар Коњовић – Београд у категорији студената (1997). Дипломирао је 2000. године на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Кемала Гекића. Магистарске уметничке студије и специјалистичке уметничке студије завршио је у класи проф. Рите Кинке на Академији уметности у Новом Саду (2006). Одржао је преко 100 солистичких концерата и реситала, као и наступа са оркестром и камерним саставима у Новом Саду (КЦНС, Синагога, Градска кућа, СНП, Матица Српска, Мултимедијални центар АУНС, Студио М, Огранак САНУ, Спомен збирка Павла Бељанског, Музеј Војводине), Београду (Задужбина Илије М. Коларца, Павиљон Цвијета Зузорић, Галерија САНУ, Галерија Артгет, Центар лепих уметности – Гуарнериус, Народна библиотека Србије, Библиотека града Београда, Музеј позоришне уметности Србије, Кућа краља Петра И, СКЦ, Миксер Хоусе Савамала, Дом културе студентски град, Дечји културни центар), Сомбору, Панчеву, Шапцу, Зрењанину, Вршцу, Лозници, Сремским Карловцима, Бечеју, Суботици, Земуну, Нишу, Сремској Митровици, Руми, Кули и Бачкој Паланц, као и у Италији, Словенији, Хрватској, БиХ, Црној Гори и Македонији. Био је активан учесник преко тридесет мајсторских курсева и летњих школа клавира у организацији Европског удружења клавирских педагога, ЕПТА, Паноптицум мусицум (YАЛЕ), Друштва Ф. Шопен, Коларчеве Задужбине. Усавршавао се и сарађивао са клавирским педагозима као што су Арбо Валдма, Душан Трбојевић и Александар Сердар. Реализовао је значајан број снимака за радио и телевизијске станице, забележио гостовања у емисијама Драгстор озбиљне музике, Сусретања и Ад Либитум. Као извођач је снимио документарни филм у продукцији ТВ Нови Сад Полифонија у камену (2000) и емисију Речју, сликом и музиком (2003). Наступао је у оквиру културних манифестација као што су Wорлд Пиано Цонференце, Ноћ музеја, Скопско лето, Бранково коло и Дунавска соната. Запослен је у МШ Исидор Бајић у Новом Саду. Остварио је значајан број наступа као клавирски сарадник са ученицима соло певања.
Богдан Ђорђевић је млади пијаниста који је током школовања показао изразит развој, уз велико ангажовање и непрекинут професионални интерес. Такав однос му је и омогућио да постане добитних вредних награда и признања, која су му служила као даљи подстицај у раду. Богдан је изразито сценска личност, са великим звуком и одличном техником. Свира најтежа дела са пијанистичког репертоара и показује интерес за све стилске правце. Његово извођење је увек максимално ангажовано и лично, без резерве, уз чврсту концентрацију и сопствени угао гледања. Свакако је пред њим један дуг успешан пут развоја и овим најтоплије препоручујем Богдана Ђорђевића свима који би га могли на том путу подржати.
проф. Кемал Гекић, Академија уметности у Новом Саду, 1998.
Многообразна делатност Богдана Ђорђевића као солисте, камерног музичара и педагога је оставила и оставља траг у више средина. Предан музици успео је да савлада широки репертоар из области солистичке, концертантне и камерне музике. Сложена дела пијанистичке литературе као што су Соната х – молл Ф. Листа и Соната фис – молл Ј. Брамса, репрезентују Ђорђевићев зналачки избор и откривају уметничку многостраност у одабиру програма, на којем се налазе и композиције трансцеденталне виртуозности Токате Р. Шумана и Листове парафразе на Увертиру Виљем Тел, које увек изводи са сигурношћу и дозом индивидуалног приступа према музици уопште. На концертима исказује широку палету музичких, техничких, изражајних али и естетских могућности и прохтева, коју публика већ препознаје на његовим јавним наступима.
проф. Рита Кинка, Академија уметности у Новом Саду, 2006.