У ЧАСТ ЛЕТА- вече посвећено фотографу Драгану Пешићу

Учесници: Милан Алексић, Ђорђе Одановић, Љубомир Шимунић
У току богате уметничке каријере, Драган Пешић се руководио динамичким принципом у оквиру медија. Кадар између „узлета и пада“ бачених меканих ствари у простор, ухваћен кратком експозицијом, постаје модел интерпретације јасног концепта у његовом раду. Та динамика се манифестује на два нивоа: кроз унутрашњи, сетимо се колекције Захватање простора, када је његова камера попут живог организма, покретна; и спољашњи, манифестован гестом тела при бацању предмета, представљеног сукцесијом различитих положаја, чиме се региструје „покрет у мировању“. Мерло Понти говори о динамици самог тела у процесу стварања уметничког дела и преношења физикуса на ментални аспект рада.

Стално истраживање у правцу од унутра ка споља води га до остварења бесконачно кратког тренутка који добија величину вечности. Из огледалске представе у експерименталном процесу рада настаје двострука реалност – једна која се показујеу огледалу и друга иза њега, остварујући Левитације у којој се покрет изражава као лебдење, еквивалент унутрашњем стању духа. Те фотографије померају димензију дубинског простирања и луцидно се поигравају с границом људске перцепције.

Овом циклусу припадају и два кратка анимирана филма, реализована на филмској траци, која се врте у бесконачност, а предмет бачен у ваздуху лебди, ротира, левитира у оку необичном кинестезијом. Везом фотографије са покретним сликама (филмом), Драган П. помера границе медије растављањем природног и синтетизовањем новог покрета. Манипулацијом левитирајућих предмета он разобличава свакодневно и показује нам колико смо способни да се приближимо креативном живљењу.

Готово у исто време настају радови Цртање помоћу светлости, када Пешић светлом исписује знакове на трошном зиду, као траг неког другог постојања. Ова колекција је премијерно приказана на значајној изложби тројице аутора: Д. Пешића, М. Алексића и С. Симоновића, која је посведочила да се фотографија у Србији мења и да више неће и не сме бити третирана као део аматерске сцене тадашњег Фото Савеза Југославије.

За своју колекцију фотографија Цртање помоћу светла, Пешић каже : „Она представља евоцирање светлости у метафизичком смислу речи, која се тумачи као симбол једне унутрашње истине“.
Даљи фотографски рад Драгана Пешића само нас упућује у читања и тумачења значаја његовог дела у коме ће све фотографисане теме добити универзални језик, наводећи нас на констатацију која је данас све више присутна – да је мноштво тема и културолошких нивоа у самом медију фотографије бесконачно.

Београд, септембар 2016. Ђорђе Одановић

Драган Пешић (Краљево, 1947), машински инжењер, истакнути мајстор фотографије Фото-савеза Југославије, члан УЛУПУДС-а и доцент на Катедри за фотографију Универзитета уметности БК у Београду преминуо је 18. септембра 2006. године у 60-ој години живота.
Фотографију је учио у атељеу оца Борисава, а доцније наставио самостално као члан Фото-клуба „Електромашинац“ у Београду. Био је члан Секције уметника фотографије УЛУПДС-а и Секције проширених медија УЛУС-а. Звање мајстора фотографије Фото-савеза Југославије добио је 1985.
Одржао је 20 самосталоних изложби (у Београду више пута, Новом Саду, Загребу, Крагујевцу, Марибори, Нишу, Чачку, Врању, Пожаревцу, Сремској Митровици, Руми, Краљеву и Трстенику). Излагао је на преко сто групних изложби и добио двадесетак значајних награда.
Више пута је уврштаван у селекције савремене српске или југословенске фотографије.
Као професор фотографије деловао је од 1997. године и предавао црно-белу фотографију.