НОВА СТВАРНОСТ документаристи нове генерације

Софија Балаћ / Јелена Пајић / Ирфан Личина / Теодора Ивков / Милош Чубрило / Митар Симикић / Марко Живковић / Зоран Рашић / Миљан Вулетић / Момчило Узуновић
Фотографи млађе и средње генерације, већина с академским образовањем, представиће нове слике стварности која је и сама измењена у складу са начином живота и друштвеним вредностима. На изложби ће бити приказани радови чланова колектива Улице фотографије, студената Академије уметности у Београду, као и неколико фотографа из других српских градова. Кроз различите приче и приступе приказаће интересовања младих људи данас, њихов поглед на околину, блиске људе, стање друштва, утицај прошлости на данашњицу… Уједињује их заједничка естетика непосредног и директног погледа која највише подсећа на снапсхот, који одликује јасан и снажан визуелни израз ослобођен правила и канона естетике јер нова стварност захтева и нов поглед на свет.

Изложбу је помогла компанија Цанон која позива све заинтересоване да присуствују предавању фотографа Зорана Мирчетића са почетком у 19 часова који ће говорити о фотографији и техникама уз помоћ којих настаје магија савршених слика. Сви љубитељи Цанон опреме имаће прилике да се ближе упознају са изложеним Цанон ДСЛР апаратима, штампачима серије ПиxмаПро и Г серије, као и најтраженијим и најомиљенијим Цанон уређајем-преносним Цанон Селпхy штампачем.

„Живот није предодређен. Свако има права на свој избор, на потезе који га воде ка низу следећих потеза и тако у недоглед. Људски живот је стратешка игра, слична шаху јер сваки направљен потез зависи један од другог.“ Овим речима описан је један од радова на изложби „Ново лице документаризма“. Оне, такође, сажимају приступ свих десет аутора који представљају неки нови глас, став, поглед… који стварају нове слике света, нову стварност. А та стварност је драматично другачија од оног како је видимо ми „маторци“ јер у ту стварност и даље имплементирамо оно што је било и како је било. Ова „садашња“ стварност далеко је бржа, неухватљивија и дрчнија од романтичне слике нашег детињства. Али зар не носи свако детињство ауру романтике и илузију безбрижности које му време и селективно сећање тако лако пришију. Прошлост је увек некако боља, можда само зато што је, срећом, прошла. Али ови млади људи тек овлаш се позивају на прошлост и наслеђе јер она је толико конфузна и произвољна у интерпретацији да јој је тешко веровати. Њихов поглед окренут је ка свему оном што боји њихове животе данас, директно или не али свакако је ту, присутно. Десет младих аутора долазе из Новог Сада, Београда, Новог Пазара и Бијељине. Неки су студирали фотографију, или још студирају, а неки не. Њихов фокус је друштво и вредности које пропагира. Приказују положај појединца, реакције масе, борбу за опстанак, право на идентитет, бунт младости, апатију старости… Од уличне и снапсхот фотографије преко репортаже, концепта и тзв. поетског документаризма на јасан и директан начин коментаришу време чији су сведоци и градитељи они сами. Иронично-критички дух је доминантан баш као што је савремена фотографија последње две деценије постала најмоћније и најоштрије средство преиспитивања о свету у ком живимо и који стварамо.
Да је живот комплексан и неизвестан као шаховска партија знамо сви одавно. Да су се учесници и околности промениле, као и сама правила игре, сведоче ови млади аутори кроз фотографије непосредног и директног погледа ког одликује јасан и снажан визуелни израз ослобођен правила и канона естетике јер нова стварност захтева и нов поглед на свет.
Ивана Томановић, уводни текст у каталогу изложбе