Пијаниста Небојша Максимовић ће на свом, сада већ традиционалном концерту у Галерији, извести виртуозна дела Франца Листа.
Програм:
Франц Лист
Погребна поворка
Валцер капричо бр. 6
Сиви облаци
Мађарска рапсодија бр. 12
Мађарска рапсодија бр. 10
Мађарска рапсодија бр. 3
Утеха бр. 3
Мађарска рапсодија бр. 9
Биографија:
Небојша Максимовић (Београд, 1979) је са две године почео да свира клавир, а са четири године је примљен у МШ Јосип Славенски у класу проф. Гордане Јовановић. Средњу МШ Мокрањац завршио је у класи проф. Олге Јовановић као најбољи ученик у генерацији. Исте године, са петнаест година, примљен је на Факултет музичке уметности у Београду у класу проф. Мирјане Шуице – Бабић. Дипломирао је 1999. године са наградом за најбољи успех из клавира на ФМУ у Београду у класи проф. Невене Поповић а потом и магистрирао 2004. године у истој класи са највишим оценама. Магистрирао је и на Академији Санта Цецилиа у Риму код проф. Серђа Пертикаролија (2006) са највишим оценама као стипендиста Владе Републике Италије. Завршио је мајсторске курсеве код еминентних пијаниста и педагога Лазара Бермана, Ђованија Умберта Батела, Серђа Пертикаролија и Нине Макарове. Докторирао је у октобру 2009. године на ФМУ у Београду у класи проф. Невене Поповић одбранивши први уметнички докторат у тој институцији.
Током школовања је освојио значајне награде у земљи и иностранству, међу којима се издвајају прве награде на такмичењима у Београду и у Нишу, две треће награде на међународном такмичењу у Риму (1995, 1998), специјална прва награда са максималним бројем бодова на међународном такмичењу Петар Коњовић у Београду (1997), трећа награда на међународном такмичењу у Атини (1999), прва награда на међународном такмичењу ЕПТА (2001) у Београду, награда за најбољи концерт сезоне у Галерији САНУ у Београду (2002).
Јавно наступа од своје четврте године на концертима, као и на радију и телевизији за које је начинио више трајних снимака. Одржао је више стотина солистичких реситала и наступао као солиста са оркестрима у свим значајним салама у Србији, Црној Гори, Републици Српској, Италији и Грчкој (укључујући и целовечерње концерте у великој сали Коларчеве задужбине, Синагоги у Новом Саду, Банском Двору у Бањалуци, великој сали Парцо делла мусица у Риму и другим) као и на фестивалима као што су БЕМУС, А темпо, Димитрион у Солуну, Опера Барга и Wиллиам Wалтон у Италији и многим другим. Његов снимак са солистичког концерта у великој сали Коларчеве задужбине је постао Хит године на Топ листи класичне музике Радио Београда 2 (2012) и Хит недеље (2014) са рекордним бројем гласова у тој емисији. Наступио је на гала прослави 150. годишњице Београдског Универзитета. Његова извођења су објављена на ЦД издању часописа Музика класика.
Био је ангажован као демонстратор на ФМУ. Након тога је радио као професор клавира у МШ Мокрањац. Од 2008. до 2009. године био је доцент на Филолошко уметничком факултету у Крагујевцу. Од 2009. године запослен је као наставник, а од 2012. године је у звању доцента на ФМУ у Београду.