Светски дан(и) поезије 2016: РЕПУБЛИКА ПОЕЗИЈА

21.02.2016-23.03, 18:18.
blank-image

читања / визуелни програм / перформанси / разговори о поезији
Учесници манифестације 2016: Џером Ротенберг (САД), Герхард Фалкнер (Немачка), Марија Грација Каландроне (Италија), Олимби Велај (Албанија), уметнички колектив ИЕФС: Урсула Кислинг и Маки Столберг (Аустрија), Драгослав Дедовић (Немачка), Владо Мартек (Хрватска), Љиљана Дирјан (Македонија), Јанез Стреховец (Словенија), Јака Железникар (Словенија), Милош Ђурђевић (Хрватска), Шејла Шехабовић (БиХ), Љубета Лабовић (Црна Гора), Душко Новаковић, Драгана Младеновић, Даница Павловић, Марија Кнежевић, Војислав Карановић, Тања Крагујевић, Дејан Чанчаревић, Марко Пауновић & Мања Ристић, Јелена Анђеловска, Кајоко Јамасаки, Снежана Каран, Бојан Кривокапић, Дубравка Ђурић & Амра Латифић, НаташаТеофиловић, Ненад Милошевић, Лука Бешлагић, Ивана Максић, Жарка Свирчев, Жељка Јанковић, Драгослава Барзут, Јелена Керкез, Надежда Радовић, Бојана Братић Ивић…

Манифестација Светски дан(и) поезије, покренута у Културном центру Београда, окупља ауторе из света и Србије и информише српску јавност о новим песничким и поетичким струјањима на књижевним сценама Европе и света. Настала је непосредно пошто је УНЕСЦО прогласио 21. март – Светским даном поезије.

Овим поводом у Србији су до сада гостовали, између осталих, и песници попут: Адама Загајевског/Адам Загајеwски (Пољска), Еве Липске/Еwа Липска (Пољска), Амира Ора/Амир Ор (Израел), Увеа Колбеа/Уwе Колбе (Немачка), Валерија Магрелија/Валерио Магрелли (Италија), Каталин Ладик/Каталин Ладик (Мађарска), Муцуа Такахашија/Мутсуо Такахасхи (Јапан), Умберта Фјорија/Умберто Фиори (Италија), Ане Бландијане/Ана Бландиана (Румунија), Сергеја Тимофејева/Сергеy Тимофеyев и поетске групе “Орбита” (Летонија), Монике Ринк/Моница Ринцк (Немачка), Алеша Дебељака (Словенија), Николе Маџирова (Македонија) као и других бројних аутора из балканских земаља…

„Светски дан(и) поезије“ реализују се унутар различитих градских амбијената, повезујући бројне институције са јавним просторима насталим грађанским иницијативама, а укључује и друге градове Србије, попут Новог Сада, Сенте, Пожеге, удружујући независну и институционалну уметничку/књижевну сцену на истом „задатку“.

Београдску манифестацију сваке године обележава нова тема. С обзиром да је Светски дан поезије установио УНЕСЦО темом „Дијалог међу цивилизацијама посредством поезије” организација књижевних програма носи активистички предзнак. Године 2016. фестивал позиционирамо у простор односа друштвеног контекста и песничке продукције у актуелном тренутку, посебно с обзиром да у нашем регионалном простору и даље траје политичка, историјска и симболичка разградња “Југославије”. Док на глобалном плану идеја општег / јавног добра или “заједничке ствари” упркос свим левичарским и социјалдемократским напорима, промптно губи на друштвеном значају. Отуда назив програма – Република Поезија (латинско значење речи рес публица: општа, заједничка ствар). Упркос несигурним и неизвесним животним условима, као и реактуализовању колективних траума, у регији, али и широм света, конституишу се узбудљиве транснационалне песничке сцене.

Називом манифестације – Република Поезија – показујемо да је поезија поново, устврдићемо, у овом делу света постала аутономна симболичка територија у којој је могуће развити креативне потенцијале у проширеном пољу поетских пракси. Појмом Република Поезија наглашавамо да је настала бројна транснационална „замишљена заједница” песникиња и песника, различитих генерација, који својом стваралачким активностима улазе у само срце савремености. Поље поезије се у условима глобализације у великој мери трансформисало у односу на претходне деценије. Пре свега поезија се поново окреће експерименту, ревитализујући историјске авангарде и неоавангарде, те се много песника и песникиња за њих занима. Експеримент је однедавно поново продро и у доминантни ток националних поезија, те се доминантне песничке праксе под упливом експеримената, и саме трансформишу. Све су бројнији фестивалски програми, широм света, па је извођење поезије постало незаоблазни аспект песничког искуства. У јавним читањима поезије, песници и песникиње инкорпорирају структурне елементе других уметности (музике, визуелне уметности, театра и плеса). Продукција књига поново уводи форме које нису стандардизоване већ подразумевају књигу као предмет, која се не само чита већ се посматра као објект којим се може манипулисати. Песници и песникиње креирају мале видео радове, којим затим комуницирају путем интернета али и на друге начине (пројекцијом у галеријама, на фестивалима).
У све интензивнијој транснационалној комуникацији, оснаженој великом физичком мобилношћу и могућностима које пружа интернет, повећана је преводилачка активност и рађају се нови књижевни феномени, попут – нове медијске песме (неw медиа поем), коју песници и песникиње (често су то аутори/ауторке који/које долазе из визуелних уметности), стварају користећи нове технологије. Транснационалну песничку праксу можемо данас схватити као једну од еманципаторских пракси, која и поред тога што је маргинална на културалној сцени, привлачи све више и више протагоноста и протагонисткиња. Она је еманципаторска јер тежи транснационалном имагинаријуму, које спаја са локалним искуствима, усидрена је у транснационалном колективитету Републике Поезија, у којем песници и песникиње локалне праксе фузионишу са глобално путујућим моделима песничког стварања.
Овогодишња манифестација има за циља да неке од ових феномена покаже у виду изложбе, уличних уметничких интервенција, перформанса, као и кроз класичне форме читања/слушања поезије и разговоре о статусу савремене поезије.

Део програма биће позициониран у алтернативним просторима за културу у Београду – Клуб „Полет” у Цетињској 15 и „Магацин” у Краљевића Марка 4, насталим као производ грађанских иницијатива. Успостављање ових и сличних простора за културне програме и културну продукцију, директан је одговор на нефункционалност и блокираност институционалног сектора у Београду.

Опширније о програмским целинама манифестације

Преузмите програм манифестације

Пројекат је реализован уз финансијску подршку града Београда, Министарства културе Републике Србије, Књижевне мреже Традуки, Гоетхе-Института у Београду, Италијанског института у Београду, Аустријског културног форума.

Сарадници: Филолошки факултет, Библиотека града Београда, Клуб Полет , Магацин – Независна културна сцена Србије

Подршка: Фонд Јелена Шантић, Група 484, Архитектонски факултет Београд, Балкански фонд за демократију
Пријатељи пројекта: Марцо Миннити, Драгана Ђокић, ОШ Јован Стерија Поповић, ОШ Милан Ракић и Музеј града Београда

 

Loading...