Представљање књиге Тибора Варадија „Списи и људи. Приче из адвокатске архиве“

Издавач: Академска књига, Нови Сад, 2015. Превео с мађарског Вицко Арпад
О књизи ће говорити:

Драган Великић, књижевник
Дубравка Стојановић, историчарка и аутор

Академска књига из Новог Сада управо је објавила књигу документарне прозе познатог професора међународног права Тибора Варадија Списи и људи. Приче из адвокатске архиве. Књигу је с мађарског језика превео Арпад Вицко.

Родни град Тибора Варадија, Бечкерек, данас Зрењанин, у својој новој историји често је мењао припадност различитим државама, Аустроугарској монархији, Краљевини СХС, био под немачком окупацијом, затим је ушао у састав СФРЈ, потом, у једном краћем историјском периоду припадао је Србији и Црној Гори, а данас је у саставу Републике Србије. У разним државама мењао је и своје име, од Нађбечкерека, затим Великог Бечкерека, Петровграда, за време окупације Гросбечкерека, а после Другог светског рата до данас – Зрењанина. Ова историја, у којој је било више „прелазних“ него „консолидованих“ година, била је повод и инспирација професору Варадију да напише ову веома занимљиву и надахнуту књигу.

У књизи Списи и људи Тибор Варади ослања се на архивску грађу адвокатске канцеларије свога деде Имреа Варадија и оца Јожефа Варадија, која је основана у Бечкереку крајем 1893. године и трајала је до 2014. године. То је једина сачувана адвокатска архива у Банату која покрива читаво столеће. Тибор Варади на основу сачуваних списа једне адвокатске канцеларије успева да кроз поетички поступак исприча причу о животима и судбинама обичних људи у једном мултикултуралном граду, а истовремено омогућава да гледамо из близине смисао (или бесмисао) разних политичких режима.

Посебна вредност ове књиге јесте извлачење из заборава људских свакодневица које иначе нису забележене. У архиви – и сада у књизи – забележено је како су на прагу Првог светског рата, те у непосредној близини Другог светског рата судски гоњени и категоризовани људи који су певали неподобне кафанске песме, каквим је правним аргументима (безуспешно) покушавано да се за време немачке окупације Баната изузме од конфискације јеврејска имовина, како се доказивала национална припадност у време када је припадност једној или другој нацији повлачила за собом конфискацију имовине. Из књиге се види шта су власти нашле приликом премета стана једног српског интелектуалца на прагу Првог светског рата, како су остваривана (или кршена) мањинска права разних народа који су долазили уз мањински положај. Тачно се види како је и зашто долазило до лажних развода од мужева који су припадали жигосаним народима. Веома су занимљиви и идеолошки обележени кривични поступци, нарочито у првим годинама након Другог светског рата. У архиви нема великих спорова против стварних или наводних ратних злочинаца, али су ту кривични предмети против трговца чији је грех да је на имендан своје жене позвао и немачке официре, или предмет против младића који су се на сеоској игранци договорили да оборе совјетску власт у Мађарској.

Без ове књиге, ова свакодневна правна (и не само правна) стварност Бечкерека/Зрењанина и Баната остала би незабележена.