Реализацију програма подржава Гоетхе-Институт у Београду
На изложби Република поезија, насталој у оквиру манифестације Културног центра Београда посвећеној савременој поезији и њеним релацијама са другим уметничким праксама, представљени су радови Влада Мартека, Герхарда Фалкнера и Наташе Теофиловић. Они долазе из различитих поднебља, припадају различитим генерацијама и поетикама, али оно што их повезује јесте деловање у оквирима визуелне уметности и поезије, а такође им је заједничко и искуство живота и рада у бившим социјалистичким земљама.
Владо Мартек је почео као песник, да би 70-их ушао у нову уметничку праксу са Групом шесторице, која ће наредних деценија бити контекст у којем ће развијати и своју песничку праксу. Наташа Теофиловић је свој уметнички рад започела 90-их година у Студентском културном центру Београда и кретала се од производње објеката, преко перформанса и видеа до 3Д анимације. Паралелно са овим радом, писала је поезију, која је извирала из њеног уметничког искуства. Видео радови/уметнички филмови чија је повезница поезија једног од најзначајнијих немачких песника средње генерације – Герхарда Фалкнера, показују продуктивне могућности удружене креативности песника, визуелних уметника, филмских и позоришних стваралаца. Испитујући границе и могућности језика и „жанра“ поезије Фалкнер се својим текстовима густих значања храбро укључује у колективне уметничке друштвене акције попут својеврсног протестовања против недавног рушења берлинске Палате Република, амблема културног и друштвеног окупљања Источне Немачке (ДДР-а).
Листа изложених радова
Владо Мартек, серија цртежа и песама, разне године;
Герхард Фалкнер, Последњи дани Републике, (у сарадњи са Рејнолд Рејнолдсом), видео; Игњације (у сарадњи са Ивом Нецхамером), видео;
Пергамске песме, (у сарадњи са Константином Либом и Феликсом Бомом), видео;
Наташа Теофиловић, 7001, видео, принт и књига, 2016.
Владо Мартек (Загреб, 1951) песник, концептуални уметник, сликар, есејиста. Дипломирао књижевност и филозофију на Филозофском факултету у Загребу 1976. У почетку се бавио визуалном и конкретном поезијом ( именованом: предпоезија), а од средине седамдесетих – концептуализмом акционизмом ( с Групом шесторице аутора), уметничким књигама те оут принтом (22 самиздата, леци, плакати, разгледнице ). Од почетка осамдесетих бави се сликарством, вајарством, графиком, ланд артом. Пише текстове о поезији, текстове и критике о ликовним праксама. Објавио је петнаест књига – од збирки поезије, збирке текстова и инсценираних фотографија до књига есеја о савременој уметности, те два коауторска издања графичких мапа. Самостално је излагао у Берлину, Прагу, Паризу… Три дела из фазе концептуалистичке праксе налазе се у збирци Музеја Помпидоу у Паризу.
Члан је ДХК и ХДЛУ-а. Живи и ради у Загребу и Ровињу.
Герхард Фалкнер (Швабах, Немачка, 1951), песник, романописац, драматург, есејиста и преводилац. Својом првом књигом „Со бегиннен ам Кöрпер дие Таге“ године 1981. узбуркао је јавност и изазвао опречна мишљења. Наредну књигу “Дер Атем унтер дер Ерде” одликује оно што ће постати типично за његово писање: савремена перцепције света и класични приступи језику. Велико богатство његових форми и алузија, испреплетеност патоса и ироније, разликују његову поезију од поезије новог субјективизма која је типична за то доба. Године1989. штампана је Фалкнерова најзначајнија збирку песама „Wемут“ после чега одлази да живи у Мексику и САД, одакле објављује антологију новије америчке поезије на немачком језику. Године 2009. објављује веома запажену збирку “Хöлдерлин Репаратур”. У књизи „О безвредности песама. Фрагменти и рефлексије“ покушава да утврди положај поезије у постиндустријском друштву. Добитник је бројних награда, измедју осталих и: „Кранацхстеин Литературе Призе” 2008, награде „Петар Хухел“, „Аугуст Граф вон Платен Литературе Призе”, “Нуремберг Цултуре Призе“ 2009. године, Wолфрам вон Есцхенбацх Призе, 2014. Године 2014. у сарадњи са Ивом Нецхамером објавио књигу песама и компјутерски генерисаних слика „Игнатиен“. На изложби су предстваљени радови настали у сарадњи с Ивом Нецхамером /Ивес Нетзхаммер (Швајцарска), Рејнолдом Рејнолдсом / Реyнолд Реyнолдс (САД/Немачка), Константином Либом / Цонстантин Лиеб и Феликсом Бомом / Фелиx Боехм (Немачка).
Наташа Теофиловић (1968) је уметница која кроз новомедијску и компјутерску уметност истражује појавност и идентитет женског и чулног у виртуелном простору. Излаже од 1995. године и реализовала је 15 самосталних и око 120 колектвних изложби, националних и међународних, од којих треба издвојити: Арс Елецтроница (Линц, Аустрија, 2007), Инцхеон Интернатионал Дигитал Арт Фестивал 2009 (Инчеон, Кореја, 2009), ДАТ – Дигитал Арт & Тецхнологy (Сингапур, 2007), КИБЛИX 2014 – Параллелс (Марибор, Словенија, 2014), Премонитион, Блоод, Хопе- Арт ин Војводина анд Сербиа фром 1914 то 2014 (Беч, Аустрија, 2014), Царго Еаст, Тхе Субдуед еxистенце: Сербиан Цонтемпорарy Арт Сцене (Тајван, Кина, 2014.). Докторка је дигиталне уметности на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду. Ванредна је професорка на ФМК у Београду.