ГРАЕАЕ, Ивана Милев, Бојана Атлија, Нина Галић

Бојана, Ивана и Нина симболично деле једно око, међутим, свет који оне перципирају, присвајају и преобликују, фундаментално је другачији.
У грчкој митологији Греје су три сестре које су поред крвног сродства делиле и око – орган који нам омогућава перцепцију и имагинацију. Бојана, Ивана и Нина симболично деле једно око, међутим, свет који оне перципирају, присвајају и преобликују, фундаментално је другачији. Њихове визуре условљене су различитим проблемима – естетским, егзистенцијалним и политичким.
Ивана Милев ради дисциплиновано. Она је скулпторка с умом инжењера. Рукама „плете” бескрајну структуру и фасцинирана је њеном просторном прогресијом. Ауторка себи поставља проблем тј. задатак да буде беспрекорно тачна јер жели да њен рад буде „савршено технички изведен”. Ова структурална опсесивност оно је што збуњује при рецепцији Иваниних скулптура, јер немогуће је утврдити да ли је у питању фабрички или људски рад.
Бојана Атлија организовала је своје бетонске коцке на поду галерије. На први поглед, коцке изгледају као функционални елементи који би били идеалан постамент или база за традиционалну скулптуру. Посматрајући процес настанка коцки схватио сам да су оне базе за једну органску скулптуру, саму ауторку. Коцка као архитектонски елемент требало би да омогући њену стабилност. Она стоји на својим коцкама, интересује је какав је поглед с тог малог уздигнућа. Да ли је свет лепши, да ли је другачији? Можда. Ствар је индивидуалне перспективе и перципирања живота.
Нина Галић се на овој изложби представља не скулптуром већ кулисом која сугерише физичко учествовање посматрача. Међутим, помисао на учествовање у чиновима које сугерише поставка, смештена у простор који симулира михраб (клечање на кукурузу, турбан од трња или жилети за уклањање јагодица) буди осећај чистог хорора. Контекст је јасан. У питању је политички коментар.
Кроз различите приступе стварању, компулсивности тог процеса, решавања ликовних, филозофских и политичких проблема, ауторке се чисте од афеката које ствара спољни свет.
(М.Насковића део из уводног текста у каталогу изложбе)

Ивана Милев, рођена 1987. у Београду. Године 2011. завршила дипломске и мастер студије на Факултету ликовних уметности у Београду, вајарски одсек. Тренутно је на докторским студијама на истом факултету. У току студија 2008/9. и 2010/11. била је стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије. Чланица УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Добитница једанаест награда (2015. трећа награда Ниш Арт фондације; 2013. главна награда у категорији “Уметност”, Клуб Суперсте; 2011. велика награда “Риста и Бета Вукановић”, ФЛУ). Излагала је на десет самосталних и на преко шесдесет групних изложбу у земљи и иностранству. Године 2013. била је стипендиста Културамт Дизелдорф, Немачка. Њени радови налазе се у колекцији Музеја Зептер; у хотелу Цоуртyард Марриотт у Београду; у колекцији Пхилип Моррис; у јавном простору у Штутгарту и у приватним колекцијама.
http://www.ivanamilev.com

Бојана Атлија, рођена 1983. у Београду. Завршила основне и мастер студије на Факултету ликовних уметности у Београду, вајарски одсек. Добитница је награде Факултета ликовних уметности у Београду за цртеж. Учествовала је на бројним резиденцијалним програмима у Србији и иностранству. Излагала на више групних и самосталних изложби, (Између приватног и јавног, УМСБ, Нови Сад, Савремено интернационално бијенале уметности и вештина у Нантонгу, Кина, Тешко је бити… у времену, пратећи програм 47. БИТЕФ-а…). Ради у различитим медијима – цртежу, скулптури и инсталацији. Стална је сарадница галерије Либерарти у Трсту. Радови у јавном простору налазе се у оквиру Спортског центра Олимп у Београду, у Дубравици, Словачкој и у Музеју Зептер у Београду. Чланица УЛУС-а од 2015. године.
http://cargocollective.com/bojanaatlija, https://www.behance.net/atlijabojana
Нина Галић, дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду на одсеку за вајарство 2011. године. Стипендиста Фонда за младе таленте 2010/11. године. Године 2012. примљена у Удружење ликовних уметника Србије и исте године добила статус самосталног уметника. Самостално излагала у Галерији Београдске тврђаве, Горњи град – Стамбол капија 2011. године, у Галерији Ремонт у Београду, 2015. Учествовала на више групних изложби, ликовних колонија и радионица (Тропицал Лаб, Ласалле Цоллеге оф Фине Артс у ИЦА – Галерија Института за савремену уметност у Сингапуру).