Финалисти конкурса часописа за културу фотографије Рефото у 2015.
Покрет је кретање нечега кроз простор и време. Важно је схватити да се покрет дешава у одређеном протоку времена, често изузетно кратком, па самим тим и нашем оку невидљивом.
Бележење покрета одувек је било интригантно фотографима. Суштински, циљ је искористити специфичност медија фотографије да креирамо слике које голим оком не можемо видети и које због тога као да не постоје у стварности. Својеврсни парадокс фотографије – да уз помоћ стварних елемената ствара надреалне – овде налази своју пуну примену.
Веза између покрета и фотографије чини се очигледном јер једино је фотографски медиј способан да прецизно„замрзне“ сваки покрет, па чак и кретање метка, а уз најновије технике и технологије могуће је снимити и кретање саме светлости. Јасно је да су за такве фотографије неопходне екстремно кратке експозиције. Скоро сваки фотоапарат има предиспозиције да „замрзне“ покрет, али за то су му потребни одређени услови, као већ поменуто светло.
Други приступ приказивања покрета сасвим је супротан. Он подразумева дуге до веома дуге експозиције, или чак неколико њих на једном снимку – вишеструка експозиција. Из тог разлога је дуга експозиција често много бољи савезник фотографу који снима покрет. Она га „размазује“, чини га видљивим, динамичним и стварним. Кроз дугу експозицију можемо сагледати све фазе покрета и чак их приказати у једној фотографији. То сажимање времена још једна је специфичност фотографије, јер ни један други медиј не може да прикаже проток времена у једном једином призору, у једној слици. Код дугих експозиција резултат је тешко предвидив, и то ову технику чини још узбудљивијом јер чак и несавршен покрет може изгледати веома ефектно. Илузија кретања најснажније се представља „размазаним“ траговима објеката у простору. Ту треба покушавати и покушавати, а додатна срећа је што на екранима дигиталних фотоапарата можемо лако проверити резултат.
Када смо у броју 115 часописа за културу фотографије Рефото објавили позив за учешће на новом конкурсу који је за тему имао покрет нисмо имали представу шта ће се све десити у овој години која неумитно пролази. Часопис је престао да постоји као штампано издање, а након много рада успели смо да покренемо сајт Рефото, на којем се наставило наше међусобно дружење. Поједини читаоци, који можда имају и некакаве видовњачке особине, слали су нам фотографије за овај конкурс чак и током времена када је било неизвесно постојање сајта а камоли наставак конкурса. Број радова који су пристигли незнатно је мањи од уобичајених конкурса реализованих у време штампаних издања, јер након појаве новог Рефото сајта фотографије су поново почеле да стижу, и то у великом броју.
На крају је све испало сасвим добро и пред вама ће се ускоро наћи нова изложба, у потпуности реализована у класичном Рефото-стилу и традиционално доброј сарадњи с галеријом Артгет и Културним центром Београда.
Милан Живковић
Главни и одговорни уредник часописа