Предавање: Интерсубјективност, друштвеност, заједница: допринос раних феноменолога

Предавач: Дан Захави, Универзитет у Копенхагену
Програм организујемо у сарадњи са Институтом за филозофију и друштвену теорију

У предавању ће се разматрати изузетан значај појма емпатије и сродних појмова (емотивне идентификације, саосећања, искуственог дељења, заразних емоција) у анализи друштвених односа и живота у заједници. Аутор се ослања на теорије раних феноменолога (Хусерла, Шелера и Валтер) како би представио конститутивну улогу емпатије, као непосредног искуства друге особе, у заснивању комплекснијих друштвених феномена: хорде, племена, модерног друштва и идеалне „заједнице личности“. Узимајући у обзир фине дистинкције између различитих облика непосредних, Ја-Ти друштвених односа, намера аутора је да покаже како способност да се схвати перспектива другога мења и нашу перспективу на нас саме и игра фундаменталну улогу како у формирању личности, тако и у грађењу заједничке перспективе. Међутим, нису се сви феноменолози слагали са давањем примата ангажману из другог лица једнине. Предавање се завршава кратком дискусијом алтернативних приступа Гурвича и Хајдегера, који наглашавају приоритет културе, историје и традиције над непосредним међусобним односима.

Дан Захави је професор филозофије и директор Центра за истраживање субјективности на Универзитету у Копенхагену. Његова главна поља истраживања су феноменологија, филозофија духа и когнитивна наука и један је од најутицајнијих савремених аутора у овим областима. Објавио је бројне публикације о природи сопства, самосвести, интерсубјективности, социјалној когницији, друштвености, емпатији и колективној интенционалности. Уредник је и аутор низа књига, укључујући Хуссерл’с Пхеноменологy (Станфорд 2003), Субјецтивитy анд Селфхоод (МИТ Пресс 2005), Тхе Пхеноменологицал Минд са Шоном Галагером (Роутледге 2008/2012), и Селф анд Отхер (ОУП 2014). Један је од главних уредника часописа Пхеноменологy анд тхе Цогнитиве Сциенцес.
У предавању ће се разматрати изузетан значај појма емпатије и сродних појмова (емотивне идентификације, саосећања, искуственог дељења, заразних емоција) у анализи друштвених односа и живота у заједници. Аутор се ослања на теорије раних феноменолога (Хусерла, Шелера и Валтер) како би представио конститутивну улогу емпатије, као непосредног искуства друге особе, у заснивању комплекснијих друштвених феномена: хорде, племена, модерног друштва и идеалне „заједнице личности“. Узимајући у обзир фине дистинкције између различитих облика непосредних, Ја-Ти друштвених односа, намера аутора је да покаже како способност да се схвати перспектива другога мења и нашу перспективу на нас саме и игра фундаменталну улогу како у формирању личности, тако и у грађењу заједничке перспективе. Међутим, нису се сви феноменолози слагали са давањем примата ангажману из другог лица једнине. Предавање се завршава кратком дискусијом алтернативних приступа Гурвича и Хајдегера, који наглашавају приоритет културе, историје и традиције над непосредним међусобним односима.

Дан Захави је професор филозофије и директор Центра за истраживање субјективности на Универзитету у Копенхагену. Његова главна поља истраживања су феноменологија, филозофија духа и когнитивна наука и један је од најутицајнијих савремених аутора у овим областима. Објавио је бројне публикације о природи сопства, самосвести, интерсубјективности, социјалној когницији, друштвености, емпатији и колективној интенционалности. Уредник је и аутор низа књига, укључујући Хуссерл’с Пхеноменологy (Станфорд 2003), Субјецтивитy анд Селфхоод (МИТ Пресс 2005), Тхе Пхеноменологицал Минд са Шоном Галагером (Роутледге 2008/2012), и Селф анд Отхер (ОУП 2014). Један је од главних уредника часописа Пхеноменологy анд тхе Цогнитиве Сциенцес.