Представљање романа бразилске списатељице ЛИЖИЈЕ ФАГУНДЕС ТЕЛЕС: ДЕВОЈКЕ ИЗ САО ПАУЛА

Превод: Ана Кузмановић Јовановић; Издавач: Штрик букс, Београд 2017; Учествују: Изабел Кристина де Азеведо Хејверт, амбасадорка Федеративне Републике Бразил у Београду, Љубица Пупезин, уредница у ИК Штрик, Ана Кузмановић Јовановић, преводитељка, и Предраг Драгосавац, новинар и аутор књиге „Бразил није за почетнике“
Роман Девојке из Сао Паула спада међу најважније бразилске романе 20. века. Објављен је 1973. године, на историјској прекретници за бразилско друштво – у тренутку када је диктатура бразилског председника Гарастазуа Емилија Медисија (1969 – 1974) била на врхунцу. Један од најважнијих лајтмотива овог романа је управо „диктатура“, а објављивање романа који проговара о најболнијим темама не само бразилског друштва већ и модерне цивилизације уопште, представља у извесном смислу прекид ћутања и аутоцензуре који су карактерисали дотадашњу бразилску јавну и књижевну сцену.
Лорена Ваз Леме, богаташица у потрази за љубављу, Лија де Мело Шулц, левичарка и герилка, и Ана Клара Консејсао, лепотица из фавеле – Девојке из Сао Паула – позирају на фотографији којом се роман отвара, снимљеној у бразилском мегалополису, 70-их година прошлог века, за време диктатуре Емилија Медисија. Односи који се успостављају између три студенткиње репрезентују односе у дубоко раслојеном бразилском друштву којим управљају привилеговани белци европског порекла, некадашњи робовласници који не желе било какве промене, иако се труне у сопственој декаденцији. На друштвеном дну пак, у фавелама, најсиромашнији одбачени слој увиђа општу и сопствену пропаст уколико до промена не дође. Промене као неопходност и неминовност опстанка цивилизације јесу лајтмотив овог романа, а нужда да се буде слободан, нарочито када се слобода затире, покретач је свих ликова.

Лижија Фагундес Телес (1923) прослављена је бразилска списатељица, друга жена која је, после Ракел де Кеироз, постала чланица Бразилске књижевне академије, добитница бројних признања, међу којима је и награда Камоис, најважнија књижевна награда која се додељује за дела на португалском језику. Бразилска књижевна академија номиновала ју је 2016. године за Нобелову награду за књижевност.
Рођена је у Сао Паулу, у богатој породици, добила је изузетно образовање и дипломирала право на престижном Универзитету Сао Пауло. Прву збирку приповедака објавила је 1938 („Подрум и газдина кућа”/Порãо е Собрадо), и од тада је, с већим или мањим паузама, активна на бразилској, али и међународној књижевној сцени. Поред бројних збирки приповедака, међу њеним делима издвајају се и романи „Камени плес” (Циранда де Педра, 1954), „Лето у акваријуму” (Верãо но Аqуáрио, 1964), „Голи сати” (Ас Хорас Нуас, 1989). Роман Девојке из Сао Паула спада међу њена најзначајнија дела.