Кустоски пројекат БИЉАНЕ ЋИРИЋ „Када се ДРУГИ сусреће са другим ДРУГИМ“

Ово није изложба о Србији, већ уметнички и кустоски ауторефлексивни покушај да се истраже питања тренутног стања кризе насталих деловањем капиталистичке машинерије у њеној завршној фази на глобалном нивоу. Кустоскиња: Биљана Ћирић
Уметници: Бирдхеад (Кина), Стјуарт Рингхолт (Аустралија), Ли Кит (Хонг Конг), Хо Цуњен (Сингапур), Ли Лиао (Кина), Фајен д’Еви и Кети Вест (Аустралија), Полина Канис (Русија), Лес генс д’Утерпан (Француска), Хилма Софија (Индонезија), Владимир Николић (Србија), Синиша Илић (Србија), Ирена Хаидук (Србија), Ши Јуњу (Тајван), Ху Јун (Кина), Сандра Стојановић (Србија), Горана Бачевац и Надежда Кирћански (Србија), Лола Гонзалез (Француска), Маидер Лопез (Шпанија)

Координаторка: Катарина Костандиновић, историчар уметности и асистент кустоса

Пројекат иницирала: Светлана Петровић, уредник Ликовног програма Културног центра Београда

Дизајн поставке и каталога: Исидора М. Николић

Серија разговора и истраживачких посета уметника Београду послужила је као увод у предстојец́у изложбу Када се Други сусреће са другим Другим“. Она је продубила контекст развоја изложбе и истовремено утицала на испитивање структурисаности кустоске премисе, а показала је и путеве како је могуће постићи и са којим циљем да тзв. велике интернационалне изложбе у оквиру специфичних просторно-временских реалности заправо допринесу локалном уметничком контексту.

У овом процесу смо се питали: Шта је битно, а шта не? Садашњост се, по речима Франсоа Вержа, дефинише у складу са расним капитализмом и претварањем земаља у просторе обртног капитала. Да ли нам је потребно да будемо на карти? Историјској, геополитичкој, уметничкој… Какве карте намеравамо да правимо кад се састанемо?

Међусобну повезаност и одвојеност, које се обично огледају кроз анализу економског развоја као основе за обликовање повезаности, истраживаћемо кроз призму места на коме се изложба одржава.

Са становишта тзв. Истока, како се изразио Цјан Веиканг, уметник који живи и ради у Шангају – Србија је „заборављени Запад“. Међутим, са становишта некога из Западне Европе, могла би се описати као – „заборављени Исток”.
Важну нит целе изложбе чини баштина неуспелог покушаја Југославије да редефинише и примени стратегије изван тадашњих модернистичких и колонијалних категорија и канона. Ту нит појачава и чињеница да је организатор и домац́ин изложбе, Културни центар Београда своју прву галерију отворио 1961. године, што коинцидира с одржавањем Прве конференције Покрета несврстаних у Београду.

Имајуц́и ово у виду, Србија ц́е бити коришц́ена као референца за Другог; Другог којег се не плашимо и којег не покушавамо да уклопимо у постојец́е карте или унапред утврђену логику. И не само Србија, вец́ све остале културе, традиције и дефинисане позиције другог.

Изложба покреће и питања о релевантности тржишта на глобалном нивоу, као и о систему уметничког делања у актуелном тренутку. Размишљања уметника о овим темама покрећу и следећа важна питања: Какве институционалне структуре се могу појавити ако се не држимо само идеје о музеју према западном моделу? Какве врсте односа су могуће кроз институције које тек треба да настану или о којима само сањамо? Да ли можемо да замислимо те могуц́ности? Претпоставка додира, физичког искуства, као и покушај да се изиђе из(ван) сфере визуелног, неки су од бројних аспеката којима се, уз раскидање с представом о архивирању, многи од уметника на овој изложби баве.

Пратећи програм уз изложбу ће још дубље разматрати ове стратегије кроз представљање уметника и кустоса, њихове различите праксе и уметничке стратегије деловања у мењању постојећег друштвеног контекста. Надамо се да ће овај пројекат у исто време створити и добро/плодно тле за будуће видове сарадње и откривање нових начина заједничког деловања у циљу стварања мрежа солидарности насупрот културној инфраструктури коју намећу различита локална/национална окружења.

Изложбу су подржали: Град Београд – Секретаријат за културу, Институт Сервантес, Амбасада Аустралије, Амбасада Републике Индонезије, АИКЕ ДЕЛЛАРЦО галерија (Шангај), СхангхАРТ галерија (Шангај), Тхе Натионал Цултуре анд Артс Фоундатион (Тајван), Аустралиа Цоунцил фор тхе Артс, Туркисх Аирлинес, Супервизуелна, Сеецулт, Десигнед.рс итд.