Трибина: НОВЕ ТЕМЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ

Поводом објављивања поеме Бајка о Смрти Владимира Вукомановића и Јане Растегорац (Мали врт, 2016); Учествују: Јасминка Петровић, писац за децу, Јелена Панић Мараш, књижевна критичарка, Светлана Волиц, визуелна уметница, Филип Вукотић, наставник српског језика и књижевности, и аутори књиге
Разговором о “новим“ темама књижевности за децу, или прецизније, о важним темама које су ретко присутне у књижевним текстовима намењеним деци и младима, Културни центар Београда, са бројним стручним сарадницима, наставља да пледира за иновативнији избор књижевних текстова присутних у лектири и читанкама српског школског система. Једна од важних а ипак спорадичних тема је и тема смрти. Кроз разговор ћемо покушати да одговоримо на следећа питања: Како и зашто је смрт (постала) табу? Да ли се и на који начин овај табу мења под утицајем свеприсутних медијских слика (ре)презентације смрти. На који начин деца дигиталног доба размишљају о овом феномену? Колико се и како у књижевности за децу овај феномен тематизује? Како му приступају аутори књиге-поеме Бајка о Смрти? Како се о овој књизи, која баштини традицију српске поезије, спајајући је са савременом представом стварности, може разговарати у контексту школе и наставе књижевности?

„Пред нама је чудесна бајка. Прича о стрепњи и љупкости која превазилази стрепњу. Прича о смислу који се може родити само тамо где се чиста дечја непосредност стваралачки прожима са финим осећањем за најважнија филозофска питања. Верујем, старом би се Платону ова књига сигурно допала.“ Петар Јевремовић о Бајци о Смрти

О ауторима Бајке о Смрти:

Владимир Вукомановић (1986) је аутор три књиге поезије и приређивач избора из прозе млађих српских аутора. Аутор је и више научних радова, међу којима су: „Цртани филм и смрт: могућности интерпретације филма Сачекај, молим те Јелизавете Скворцове” и „Смрт у српској поезији за децу друге половине 19. века”. Асистент је на Учитељском факултету у Београду, на предмету Методика наставе српског језика и књижевности.

Јана Растегорац (1987) објављује кратку прозу и поезију. Дипломирала је и мастерирала на Филолошком факултету и на Факултету ликовних уметности у Београду. Учествовала је на неколико групних изложби у Србији и Француској. Бави се илустрацијом за децу и педагошким радом у удружењу Креатополис, чији је оснивач и ментор ликовних радионица.