KLAVDIJ SLUBAN: fotografska radionica

Život je tehnički problem, fotografija, srećom, nije

Za Klavdija Slubana život se rešava na pragmatičan način, dok se fotografija i umetnost uopšte, stvaraju srcem, dušom i intelektom. Francuski fotograf slovenačkog porekla, s odličnim znanjem srpskog jezika, održao je radionicu u Kulturnom centru Beograda od 18. do 21. aprila 2017. godine. Koordinator radionice bila je Maja Medić. Iste nedelje u Francuskom kulturnom centru otvorena je izložba njegovih fotografija iz ciklusa „East to East“, a na istom mestu izložene su i fotografije polaznika radionice. Sve se dešavalo u okviru Beogradskog meseca fotografije kome je ovo drugo izdanje. Dvanaest fotografa mlađe i srednje generacije tokom četiri dana otisnuli su se na neizvesno i uzbudljivo putovanje koje, sigurna sam, nikada neće zaboraviti.
Fotografija je o onom što se dešava ovde i sada. Ali, ona je mnogo više od toga. Fotografija može da sadrži i sve ono nevidljivo, nedokučivo; sve ono što se nalazi izvan samog prostora fotografije, izvan vremena u kom je nastala, bilo da se radi o prošlosti (uzroku) ili budućnosti (posledici). Ta (ne)materija (ne)prisutnog možda nije vidljiva oku, ali srcu, duši, intelektu… svakako jeste. Jer, uprkos njenoj mehaničkoj prirodi, fotografija nije puka mehanička reprodukcija stvarnosti. Fotografija emociji daje oblik.
Ovim rečima renomirani fotograf Klavdij Sluban uveo nas je u sopstveni svet poimanja slika u kom se fotografija ne deli na žanrove već na subjektivnu i, uslovno rečeno opštu, informativnu fotografiju. Dvanaest autora se tokom četiri dana radionice borilo sa demonima sopstvenih fotografija koje je Klavdij tako vešto izvukao na videlo dana. Svaka sumnja, nesigurnost i nedoslednost poprimali su jasne oblike. Međutim, Klavdij nije mnogo obraćao pažnju na njih, tretirao ih je kao bezopasne uljeze, da bi svu svoju energiju, strast i znatiželju usmerio ka onom dobrom, originalnom, iskrenom, ljudskom i ličnom u njihovim fotografijama.
Bilo je fantastično gledati kako se njihova lica, napeta od nedoumice i iščekivanja: „Šta li će reći za moje fotografije…?“ konstantno menjaju dok ih Klavdij, poput kapetana kakve gusarske barke u olujnoj noći, baca od očajanja i neverice: „Odbacio je moju omiljenu fotografiju!!!“ do prepoznavanja i otkrivanja novih svetova i vidika o kojima su samo sanjali, pre nego što su postali gusari, pardon fotografi!
Pronicljivost, senzibilnost, upornost, posvećenost, neverovatna sposobnost sagledavanja detalja jesu najupečatljivije osobine ovog harizmatičnog umetnika, fotografa, mislioca, putnika, edukatora koji celog sebe daje za fotografiju i ništa manje ne traži od drugih. Za sebe kaže da je loš fotograf jer višegodišnji projekat prezentuje sa pedesetak fotografija dok sve ostale završe u kanti za smeće kao odbačeni svedoci njegovog mukotrpnog putovanja. Prepoznatljiv i dosledan u svom fotografskom radu, Klavdij Sluban veoma je otvoren za sve teme, stilove i pristupe drugih fotografa, uvek tražeći od njih samo jedno – da budu istrajni i beskompromisni sa svojim fotografijama. Iako je svima jasno da je taj put težak i dug, da mu nema kraja, ta mala, povremena dostignuća neprocenjiva su nagrada.
Tokom ova četiri intenzivna dana Klavdij nas je naterao da se duboko zamislimo nad sopstvenom rešenošću da je fotografija ta kojom se obraćamo svetu i sebi. Isprva nepovezana grupa (sramežljivih) ljudi ubrzo je postala fantastična „ekipa“ koja se uz mnogo dobrog zezanja i smeha prepustila ćudima iskusnog kapetana koji je na kraju rekao da je ovo bila samo probna vožnja jer će sledeće godine, u isto ovo vreme, Mesec fotografije u Beogradu (Belgrade Photo Month) biti bogatiji za izložbu učesnika radionice koji svoje fotografsko putešestvije nastavljaju uz sigurno kormilo maestra Klavdija Slubana.

Ivana Tomanović, Beograd, 27. 4. 2017