KAO CELANOVI LJUBAVNICI, razgovor sa Otom Horvatom

Razgovor vodi Marija Nenezić
„Šta ako je potraga za celinom i jedinstvom kao izrazom egzistencijalnog smisla samo nizanje fragmenata koji uzbuđuju ljudsku maštu i skrivaju istinu da celina i jedinstvo zapravo ne postoje? Ali, postoji jedinstvenost fragmenta, neponovljivost trenutka, originalnost trenutačne misli, jedinstven život čoveka sastavljen od niza različitih fragmenata. Oto Horvat u novoj zbirci priča sugeriše takvu ideju ili, tačnije bi bilo reći, da pisac, koristeći različite narativne tehnike, preispitujući pitanje identiteta, umetnosti, inspiracije, ljubavi i odnosa erosa i tanatosa, nudi obilje materijala za sumnju da je celina konačnost i svršetak…Teodor Adorno je posle iskustva Drugog svetskog rata postavio čuvenu dilemu: Može li se pisati posle Aušvica? Paul Celan, čije ime apostrofira naslov Horvatove zbirke priča, i pisac koji je proživeo užas Holokausta, dokazao je da je to moguće i, potrebno! Isto čini i Oto Horvat.“