ANDREA PALAŠTI, Kućne vežbe, fotografije

Kućne vežbe su zamišljene kao vežbe komunikacije u kojima se postavljaju režirani (kratkoročni) zadaci sa posebnim instrukcijama koje učesnici projekta daju jedni drugima. Projekat je realizovan u saradnji sa umetnicima i studentima Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Autori: Sanja Anđelković, Konstantin Đuričković, Milica Jokić, Jelena Kuzmanov, Katarina Kapičić, Mladen Novaković, Vanja Novaković, Petar Milić, Glória Monyov, Gyöngyi Rác, Jelena Gajinović, Ivana Čavić, Pera Savin, Luka Stojanović, Aleksandar Apatović, Miloš Bibić, Jelena Bursać, Mladen Čeljuska, Emil Čorba, Nemanja Dejanović, Luka Drljan, Natalija Hajagoš, Tamara Jovanov, Doroteja Lovre, Nikola Mitić, Nemanja Mrkšić, Marija Ranković, Natalija Ranković, Tatjana Smiljanić, Filip Funštajn, Miroslav Janjin, Zorana Matković, Bogdan Simeunović, Kristina Božović, Zorka Ćirović, Božo Ivanković, Strahinja Jajić, Lidija Krnjajić, Duška Miladinović, Marina Stojšić, Luka Žurovski, Marija Cvetković, Dušan Ivić, Tijana Jevrić, Novak Požarev, Sandra Jakovljević, Igor Šiler, Una Tomašević, Vasilije Vujović, Ivan Vuknić, Jovan Dobrijević, Nataša Domazetov, Isidora Milaković, Anja Milivojević, Jelena Mišljenović, Višnja Nedeljkov, Nina Batinica, Ivana Bućko, Lenora Kapuši, Olga Mandić, Ana Ristić, Teodora Šćepanović, Nevena Silaški, Marija Stošić, Milica Strizović, Anđela Živković, Stefan Grković, Relja Milanović, Leon Radosavljević, Lidija Raletić, Nikola Uzelac, Danica Bićanić, Monika Sigeti + Marta, Ivica i Nađa Palašti

Kućne vežbe su zamišljene kao vežbe komunikacije u kojima se postavljaju režirani (kratkoročni) zadaci sa posebnim instrukcijama koje učesnici projekta daju jedni drugima. Kućne vežbe nude niz kreativnih vežbi koje se mogu lako ispuniti, sa minimalnom opremom, uz samo malo napora i u jednostavnim prostorno-vremenskim uslovima. Kućne vežbe se mogu upravljati od kuće, izvoditi ih kod kuće ili usput, sa ili bez saučesnika. Kućne vežbe nastale su prvobitno kao odgovori na postavljene „zadatke“ u okviru porodične svakodnevice (Faza 1), da bi se potom serija proširila i na „zadatke“ koji istražuju određene fenomene unutar same umetnosti i umetničke prakse (Faza 2). Istražujući pitanja memorije, istorije, ljubavi, ekonomije i/ili politike, radovi predstavljeni u okviru Faze 1 sastoje se od pojedinačnih simboličko-interaktivnih vežbi, koje se izvode ili dokumentuju u saradnji sa članovima porodice. One transkribuju životne postupke u međuodnosu slobodne i kontrolisane svakodnevice, te otkrivaju kako društveni i kulturni razvoj utiče na konstrukciju svakodnevice porodične zajednice. Prateći jednostavna ali posebna uputstva, radovi nastali u okviru Faze 2 istražuju pitanja umetnosti – značenje, funkciju i status umetničkog dela. U saradnji sa umetnicima i studentima Akademije umetnosti u Novom Sadu, Kućne vežbe se zasnivaju na razvijanju brzih rešenja bez „koncepcijskih pretenzija“. One predstavljaju svojevrsne likovne, estetske i idejne vežbe razgibavanja, koje upućuju kako alternativne metode umetničke edukativne strategije utiču na razvijanje kreativnog mišljenja.
***
Andrea Palašti, od samih početaka svog umetničkog delovanja, fotografiju vezuje za različite forme vizuelnih istraživanja koristeći ovaj medij kao materijalnu i konceptualnu praksu. Profesionalni angažman u njenom slučaju vrlo često podrazumeva interdisciplinarne, kustoske i kolaborativne projekte koji se bave raznovrsnim tematskim i problemskim sadržajima unutar lokalnog i regionalnog društvenog konteksta, kao i radom sa arhivama uz primenu različitih izlagačkih strategija i politika u prezentaciji na polju savremene vizuelne umetnosti.
Oslanjajući se na tradiciju konceptualističkog pristupa fotografiji, Andrea Palašati sopstvenu poetiku zasniva na istraživačkom praktičnom i teorijskom radu, pri tome krećući se u graničnim područjima fotografskog medija i često iskoračivši izvan njegovih granica i konvencionalne metodologije. Projekat Kućne vežbe, kao i veći deo njene dosadašnje prakse uključuje saradnju sa drugim umetnicima, ljudima iz okruženja, članovima porodice, studentima i publikom. Oslonjena na prakse proistekle iz dadaističkog i post-dišanovskog umetničkog aktivizma, poput Fluksusa, ovakva intermedijalna umetnička delovanja Andree Palašti doprinose direktnom spajanju života (svakodnevice) i umetnosti unutar definisanog društvenog konteksta. Kućne vežbe, kao participativni instruction based art projekat, podrazumevaju zadatke zasnovane na instrukcijama koje učesnici projekta međusobno razmenjuju u vidu vizuelne komunikacije. Prakse Fluksusa su podrazumevale intermedijalnost [1], koja je, za razliku od prilično definisanih praksi kao što su mixed-media i multimedija, označavala neograničenu teritoriju za eksperiment i slobodu izbora medija i forme u skladu sa potrebama umetnika i njegove ideje. Na tragu ovakvog definisanja intermedijalnosti, projekat Kućne vežbe Andree Palašti centralno mesto ustupa mediju fotografije, ali takođe uvodi i manje zastupljene medije videa, kolaža, teksta i crteža. Baveći se temom jedinstva umetnosti i života, ovaj projekat jasno naglašava odavno izvojevanu demokratičnost medija fotografije i njegovu neodvojivost od života i umetnosti. Kućne vežbe tako posmatramo kao intermedijalni kolaborativni umetnički projekat koji ukazuju da fokus interesovanja Andree Palašti možemo tražiti u prostorima lične i opšte društvene svakodnevice i njene determinisanosti kroz šire društvene, političke, ekonomske i kulturne prilike i procese.
Miroslav Karić i Slađana Petrović Varagić

Andrea Palašti (1984, Novi Sad) je osnovne i master studije završila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na Odseku fotografija. Od 2006. godine izlaže i sarađuje sa umetnicima, umetničkim kolektivima i incijativama. Svoje radove predstavila na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je nagrade 54. Oktobarskog salona u Beogradu 2013. godine. Živi i radi u Novom Sadu.
www.andreapalasti.com
https://kucnevezbe.hotglue.me/

[1] Termin intermedia je još 1965. godine, fluxus-umetnik Dik Higins označio kao „polje između opšte oblasti umetničkih medija i oblasti životnih medija“ – Dick Higgins, Intermedia, u: Something Else Newsletter I, no.1 (1966).