АНДРЕА ПАЛАШТИ, Кућне вежбе, фотографије

16.03.2017-20.04, 11:58.
blank-image

Куц́не вежбе су замишљене као вежбе комуникације у којима се постављају режирани (краткорочни) задаци са посебним инструкцијама које учесници пројекта дају једни другима. Пројекат је реализован у сарадњи са уметницима и студентима Академије уметности у Новом Саду.
Аутори: Сања Анђелковић, Константин Ђуричковић, Милица Јокић, Јелена Кузманов, Катарина Капичић, Младен Новаковић, Вања Новаковић, Петар Милић, Глóриа Монyов, Гyöнгyи Рáц, Јелена Гајиновић, Ивана Чавић, Пера Савин, Лука Стојановић, Александар Апатовић, Милош Бибић, Јелена Бурсаћ, Младен Чељуска, Емил Чорба, Немања Дејановић, Лука Дрљан, Наталија Хајагош, Тамара Јованов, Доротеја Ловре, Никола Митић, Немања Мркшић, Марија Ранковић, Наталија Ранковић, Татјана Смиљанић, Филип Фунштајн, Мирослав Јањин, Зорана Матковић, Богдан Симеуновић, Кристина Божовић, Зорка Ћировић, Божо Иванковић, Страхиња Јајић, Лидија Крњајић, Душка Миладиновић, Марина Стојшић, Лука Журовски, Марија Цветковић, Душан Ивић, Тијана Јеврић, Новак Пожарев, Сандра Јаковљевић, Игор Шилер, Уна Томашевић, Василије Вујовић, Иван Вукнић, Јован Добријевић, Наташа Домазетов, Исидора Милаковић, Ања Миливојевић, Јелена Мишљеновић, Вишња Недељков, Нина Батиница, Ивана Бућко, Ленора Капуши, Олга Мандић, Ана Ристић, Теодора Шћепановић, Невена Силашки, Марија Стошић, Милица Стризовић, Анђела Живковић, Стефан Грковић, Реља Милановић, Леон Радосављевић, Лидија Ралетић, Никола Узелац, Даница Бићанић, Моника Сигети + Марта, Ивица и Нађа Палашти

Куц́не вежбе су замишљене као вежбе комуникације у којима се постављају режирани (краткорочни) задаци са посебним инструкцијама које учесници пројекта дају једни другима. Куц́не вежбе нуде низ креативних вежби које се могу лако испунити, са минималном опремом, уз само мало напора и у једноставним просторно-временским условима. Куц́не вежбе се могу управљати од куц́е, изводити их код куц́е или успут, са или без саучесника. Куц́не вежбе настале су првобитно као одговори на постављене „задатке“ у оквиру породичне свакодневице (Фаза 1), да би се потом серија проширила и на „задатке“ који истражују одређене феномене унутар саме уметности и уметничке праксе (Фаза 2). Истражујуц́и питања меморије, историје, љубави, економије и/или политике, радови представљени у оквиру Фазе 1 састоје се од појединачних симболичко-интерактивних вежби, које се изводе или документују у сарадњи са члановима породице. Оне транскрибују животне поступке у међуодносу слободне и контролисане свакодневице, те откривају како друштвени и културни развој утиче на конструкцију свакодневице породичне заједнице. Пратец́и једноставна али посебна упутства, радови настали у оквиру Фазе 2 истражују питања уметности – значење, функцију и статус уметничког дела. У сарадњи са уметницима и студентима Академије уметности у Новом Саду, Кућне вежбе се заснивају на развијању брзих решења без „концепцијских претензија“. Оне представљају својеврсне ликовне, естетске и идејне вежбе разгибавања, које упућују како алтернативне методе уметничке едукативне стратегије утичу на развијање креативног мишљења.
***
Андреа Палашти, од самих почетака свог уметничког деловања, фотографију везује за различите форме визуелних истраживања користећи овај медиј као материјалну и концептуалну праксу. Професионални ангажман у њеном случају врло често подразумева интердисциплинарне, кустоске и колаборативне пројекте који се баве разноврсним тематским и проблемским садржајима унутар локалног и регионалног друштвеног контекста, као и радом са архивама уз примену различитих излагачких стратегија и политика у презентацији на пољу савремене визуелне уметности.
Ослањајући се на традицију концептуалистичког приступа фотографији, Андреа Палашати сопствену поетику заснива на истраживачком практичном и теоријском раду, при томе крећући се у граничним подручјима фотографског медија и често искорачивши изван његових граница и конвенционалне методологије. Пројекат Кућне вежбе, као и већи део њене досадашње праксе укључује сарадњу са другим уметницима, људима из окружења, члановима породице, студентима и публиком. Ослоњена на праксе проистекле из дадаистичког и пост-дишановског уметничког активизма, попут Флуксуса, оваква интермедијална уметничка деловања Андрее Палашти доприносе директном спајању живота (свакодневице) и уметности унутар дефинисаног друштвеног контекста. Кућне вежбе, као партиципативни инструцтион басед арт пројекат, подразумевају задатке засноване на инструкцијама које учесници пројекта међусобно размењују у виду визуелне комуникације. Праксе Флуксуса су подразумевале интермедијалност [1], која је, за разлику од прилично дефинисаних пракси као што су миxед-медиа и мултимедија, означавала неограничену територију за експеримент и слободу избора медија и форме у складу са потребама уметника и његове идеје. На трагу оваквог дефинисања интермедијалности, пројекат Кућне вежбе Андрее Палашти централно место уступа медију фотографије, али такође уводи и мање заступљене медије видеа, колажа, текста и цртежа. Бавећи се темом јединства уметности и живота, овај пројекат јасно наглашава одавно извојевану демократичност медија фотографије и његову неодвојивост од живота и уметности. Кућне вежбе тако посматрамо као интермедијални колаборативни уметнички пројекат који указују да фокус интересовања Андрее Палашти можемо тражити у просторима личне и опште друштвене свакодневице и њене детерминисаности кроз шире друштвене, политичке, економске и културне прилике и процесе.
Мирослав Карић и Слађана Петровић Варагић

Андреа Палашти (1984, Нови Сад) је основне и мастер студије завршила на Академији уметности у Новом Саду на Одсеку фотографија. Од 2006. године излаже и сарађује са уметницима, уметничким колективима и инцијативама. Своје радове представила на више самосталних и групних изложби у земљи и иностранству. Добитница је награде 54. Октобарског салона у Београду 2013. године. Живи и ради у Новом Саду.
www.андреапаласти.цом
хттпс://куцневезбе.хотглуе.ме/

[1] Термин интермедиа је још 1965. године, флуxус-уметник Дик Хигинс означио као „поље између опште области уметничких медија и области животних медија“ – Дицк Хиггинс, Интермедиа, у: Сометхинг Елсе Неwслеттер И, но.1 (1966).

Loading...