Разговор са Предрагом Црнковићем поводом обележавања 20 година преводилачког рада

Априла 2020. године требало је да буде обележена двадесетогодишњица Црнковићевог преводилачког рада. Наиме, априла 2000. године је Раша Ливада објавио први текст Данца Стена Стенсена Блегора на српском, превод приповетке „Касно буђење“ у Писму. Због пандемије обележавање овог јубилеја је одложено све до овог јануара.

У уторак, 10. јануара у 19 сати у Галерији Артгет са Предрагом Црнковићем разговараћемо о његовим преводима објављеним током ове 22 године, као и о плановима за године које долазе.
Модератор: Нена Михајловић Влајковић

Биографија:
Предраг Црнковић је до јесени 2022. године превео 56 књига с данског, норвешког, шведског, енглеског, словеначког и македонског. Уређује едиције Северно светло, YУГО_лит и Ван тока у Пресингу. У најави су мемоари Стива Џонса, сећања Србе Игњатовића, путописи из СССР-а Гордана Нухановића… Објавио је 13 књига, углавном романа, али и једну збирку приповедака и две зб(и)рке поезије. Три његове радио драме (две награђене на конкурсу Радио Београда за оригинални текст и једна адаптација Мопасанове приповетке) вишекратно су извођене на Радио Београду 2. Одломци из прозе и поезија су му преведени на дански, мађарски и словеначки. Црнковић је 2020. године први пут на срспки превео Киркегорова Дела љубави (Службени гласник). Kао преводилац и често uncredited уредник и такорећи агент током двадесетогодшње преводилачке каријере открио многе Скандинавце српским читаоцима: Норвежанина Пера Петешуна, Данца Хенрика Стангерупа, Швеђанина Улфа Петера Халберја, Данкињу Кристину Хеселхолд с књигама „Главница“ и „Камила – и остатак екипе“, па опет Норвежанина Тура Улвена с култним романом свести у такорећи једној реченици и једном пасусу, „Загробни дарови“, Швеђанку Сару Стридсберј с изузетном романсираном биографијом Валерије Соланас „Факултет снова“, па опет Данце, Кирстен Торуп с „великим данским романом“ „Присећања на љубав“, затим Јана Сонергора, с две генерацијске (о рођенима 1960-их) временске капсуле, збирком прича „Последња недеља у октобру“ и „Поледица и влага на путу“, Нају Марије Ајд са збирком прича „Павијан“ и исповедном књигом о том како се носити с болом после губитка сина, „Карлова књига“, па затим женског Буковског (или женског Хенрија Милера), Хане Хејгор Виемосе, с крваво искреним исповедним романом „Изјебана до смрти у Амазонији“, углавном све у едицији Северно светло код Пресинга. Последњи Црнковићеви преводи у едицији Северно светло су интригантни и жанровски и стилски разноврсни. „Друга грана“ Јеспера Вунг-Сунга је породични роман заснован на истинитом догађају: почетком 20. века стотинак Кинеза под уговорм довозе у копенхашки забавни парк „Тиволи“ у „Кинески град“ (лепши назив за зоо врт), а један од њих, цртач и краснописац Сан, заљуби се у Ингеборг Данијелсен, а и она у њега. Љубав је победила све, али по коју цену… Праунук Јеспер, сада водећи писац за децу и омладину у Данској, дуго се спремао за ову књигу, која има композицију бајке, али је изведба натуралистичка и повремено мучна. У дистопији „Хелтер Скелтер“ Јенса Мартина Ериксена сагледава се европска десница изнутра, са смелом тезом да Путин стоји иза њеног успона последњих деценија. „Мирна као бубица“ Леоноре Кристине Сков и „Мрачна комора“ Камиле Хјернхолм Олсен, имају заједничко време и место радње, Хелсинге, типичну данску паланку у канџама конзервативног крила цркве „Унутрашња мисија“ осамдесетих година 20. века. Леонора Кристина Сков је икона ЛГБТ покрета у Данској и овај њен роман је у недавној анкети проглаше за „најважнију данску књигу фикције у последњих 25 година“. Норвешки роман Марије Ђос Фон „Киндерфукса“ заснован је на истинитој причи и сексуалном злостављању у породици и даје одговор на једно од глупљих питања у историји човечанства – „зашто је толико чекала да пријави?“. Ускоро из штампе излази превод романа „О израчунавању запремине“, спекулативна функција и једном дану који се вечито понавља, септалогија чија су прва три дела у новембру 2022. награђена Књижевном наградом Нордијског савете.

Рукопис романа „Београд за покојнике“ освојио је 2008. регионалну награду В.Б.З., док је рукопис драме „Трбухозборци“ освојио награду „Бранислав Нушић“ Удружења драмских писаца Србије 2017. Исте године приповетка „Трема“ је награђена на традиционалном конкурсу „Милутин Ускоковић“ у организацији НБ у Ужицу, али му је после два дана одузета, јер се жири наљутио зато што се аутор потписао псеудонимом. Црнковић је септембра 2022. године добио још једну награду за драмски текст, на конкурсу пожаревачке бибилиотеке његив текст „Титове масерке слушале су Панкрте“, добио је награду „Слободан Стојановић“. Роман „Увод у српску књижевност са јужнословенским књижевнсотима“ из 2009. године био је у ширим изборима за НИН-ову награду и регионалну награду „Меша Селимовић“ (Тузла). И најрецентнији Црнковићев роман „Чувари јавног мњења“ (2021) доживео је исту судбину, да буде у ширем избору за НИН-ову награду. Приповетке су му награђиване на конкурсима за награду „Лаза Лазаревић“ Kултурног центра у Шапцу, као и на конкурсима часописа Улазница из Зрењанина и Бележница из Бора.
Kао преводилац је 2013. добио награду специјално Државног фонда за уметност Данске за промовисање савремене данске књижевности у Србији. Приповетка „Писац, теоретичар и епизодист“ била је финалиста Вечерњаковог натјечаја за најбољу кратку причу 2007. године и убрзо после тога, у заједничком преводу аутора и Јенса Мартина Ериксена, објављена је на данском, у књижевној рубрици листа Information. Члан је УKПС и ОФ-а (удружења данских преводилаца, као дела данског удружења књижевника).
Последњи роман „Ох, тај дида chetnik“ у издању Знака (2017) прихваћен је у једној јединој београдској књижари, „Златно руно“, док ама баш нико други није пристао да га дистрибуира. Прозу, поезију, есеје, критике и преводе je објаљивао у многим српским и балканским књижевним часописима: Поља, Повеља, Багдала, Градина, Бележница, Летопис Матице српске, Књижевни магазин, Нова Истра (Пула), Књигомат, Арт 032, Кораци, Књижевни лист, Свеске, Locutio, Zetna, Балкански књижевни гласник, Писмо, Мостови.