Ка симбиоцену
У потрази за новим правцима размишљања и деловања
март–април 2023.
серија предавања, разговора и интерактивних програма (уживо и онлајн)
„Прошлост од које не можемо да побегнемо, будућност коју не желимо. Хоризонти пуни питања, садашњости пуне понављања. Како се удаљити и зближити? Како прекинути и живети у исто време? Како моћи немогуће?
Како смо и како идемо даље? Како стварамо у свету којем није потребно више ствари? Како жудимо окружени изумирањем? Како певамо у свету препуном буке? Како деламо у свету који се исцрпео од рада? Како глумимо у свету у којем маске морају да падну? Како памтимо када треба да оставимо многе наслеђене праксе? Како пишемо у свету који је отписан? Како се радујемо без будућности?”
Вишња Кисић и Горан Томка
из позивног текста за догађај „Наставак културе у култури краја”
одржаног децембра 2022.
Током последњих пар векова људска врста је постала способна да поремети природни баланс, да деструктивно утиче на климатске и биохемијске процесе планете. Ово најновије геолошко доба, доба у којем је људска активност та која ствара директне последице на живи систем Земље, неки називају антропоцен. Неки ово доба називају капиталоцен, указујући да је систем односа експлоатације и екстрактивизма живог света, последица економског, друштвеног и политичког утицаја капитализма. Ми се управо налазимо усред кризе узроковане доминацијом капитала и усредсређеношћу на уске и краткорочне циљеве профита. Та криза је и еколошка и друштвена. О њој се на нашим просторима недовољно говори, већ се наши еколошки и друштвени проблеми најчешће стављају искључиво у оквире локалних политичких проблема.
Које су одлике ове кризе и шта ми можемо да учинимо? Које алтернативе можемо да подржимо и развијамо? Да ли уопште можемо да замислимо друштвени систем радикално другачији од овог којем тренутно припадамо? Како да сопствену имагинацију ослободимо од чврстих стега антропоцентричног и уско профитно оријентисаног система који је тренутно на снази, а који је изузетно деструктиван по живи систем којем припадамо?
Као алтернативу антропоцену и капиталоцену можемо заједно откривати и стварати симбиоцен: ново геолошко доба и начин живота који подразумева поновно успостављање поштовања, разумевања и веза између људске врсте и живог система планете. Симбиоцен је нов појам, а његово значење стварамо сви ми, сада и овде, развијајући регенеративне праксе.
Серија предавања, разговора и интерактивних програма КА СИМБИОЦЕНУ, намењена је грађанима наше регије – свима онима који су запитани над тренутном кризом; свима који настоје да разумеју како смо дошли до овде и како можемо другачије; и свима који се већ залажу, мисле и покушавају да живе другачије. Кроз читав низ сусрета (уживо и онлајн) намеравамо да представимо не само проблеме које савремени тренутак доноси, већ и могуће нове правце размишљања, деловања и стварања. Програм је осмишљен тако да у њега могу да се укључе учесници из целог региона. Можете пратити само оне теме које вас се посебно тичу, али можете овај програм пратити и целовито, па ће он постати својеврсна мала школа за теме еколошке и друштвене кризе и регенеративних алтернатива.
Програм осмислили: Миља Вуковић Даница Продановић Вишња Кисић Горан Томка
Реализација: Културни центар Београда, платформа Плаво и зелено и Шумски универзитет Фрушка Гора
_____________________________________________
Учешће у програму је бесплатно, али је неопходно да се пријавите путем ПРИЈАВНОГ УПИТНИКА.
_____________________________________________
Ка симбиоцену
У потрази за новим правцима размишљања и деловања
март–април 2023.
Програм и кратке биографије предавача и учесника
Среда, 22. март (Културни центар Београд + онлајн)
18.00 – Можемо ли да живимо без функцоналне и хармоничне биосфере чији опстанак климатска криза озбиљно угрожава?
Влада Ђурђевић и Јована Била Дубаић
Владимир Ђурђевић, редовни професор Физичког факултета у Београду
Др Владимир Ђурђевић је редовни професор метеорологије на Физичком факултету Универзитета у Београду. Током своје каријере био је и гостујуц́и истраживач у NOAA (САД) и CMCC (Италија). Области његовог истраживања су моделирање климе, анализе климатских података и процена ризика од климатских промена. Поред каријере у образовању и науци редовно учествује у различитим јавним догађајима посвећеним климатским променама. Један је од оснивача иницијативе Green Art Inkubator.
Јована Била Дубаић, истраживач-сарадник на Биолошком факултету
Др Јована Била Дубаић ради на Биолошком факултету Унивезитета у Београду од 2008. године. Њена ужа научна област је Екологија, биогеографија и заштита животне средине, а објекат истраживања су пчеле. Посебно је интересују биолошка борба против штеточина, урбана екологија, примена природом инспирисаних решења као и комуникација научних садржаја широј јавности (између осталог путем инстаграм налога @belgrade.bees.ecology).
Субота 25. март (вегански low waste кафић Веза + онлајн)
11.00 – Разговор о књигама Пабла Сервиња
Санда Хржић, Дарко Рундек, Власта Прохаска
Санда Хржић (редатељка и преводитељица), Дарко Рундек (музичар) и Власта Прохаска (односи са јавношћу/маркетинг издавачка кућа Планетопија) ће са Миљом Вуковић (платформа Плаво и зелено) разговарати о књигама Пабла Сервиња: „И другачији крај свијета је могућ” (у Планетопија, Загреб, 2020.) и „Како се све може урушити” (Фабрика књига, Београд, 2021.)
Среда, 29. март (онлајн)
18.00 – Како помоћи да се ера Симбиоцена ипак догоди?
Зоран Скала
Зоран Скала је дипломирани машински инжењер. Живи на отоку Крку. Радио је у плинарству, па у петрокемији, а потом као просторни планер за домену одрживости. Већ четврт стољећа на разне начине волонтерски ради на промицању одрживости. Локално га највише знају по емисији на Радио Ријеци „Скаланада – У потрази за новом нормалности“, коју је с новинаром Сашом Вуксаном у етеру одржавао пуних десет година. Члан је Транзицијског средишта за Хрватску и Транзицијске иницијативе ТИКО на отоку Крку.
Субота, 1. април (Културни центар Београда + онлајн)
11.00 – Разговор са активистима Extinction Rebellion Srbija и заједничка акција за климу
Extinction rebellion Srbija (Бунт против изумирања) децентрализован је међународни ненасилан покрет који користи директну акцију и грађанску непослушност да убеди владе и велике компаније да реагују адекватно на климатску кризу и кризу биодиверзитета.
Покрет је настао 2018. године у Великој Британији, али се брзо проширио на све континенте широм света.
У Србији је од 2021. године и бори се за климатску правду на локалном и глобалном нивоу као и против екстрактивизма и код нас и широм света.
Среда, 5. април (Културни центар Београда + онлајн)
18.00 – Побратимство бића у свемиру. Како обновити планету обнављањем нашег завет са не-људским светом
Миља Вуковић
Миља Вуковић, платформа Плаво и зелено
Историчарка уметности. Еколошка активисткиња. Води иницијативе За мање смећа и више среће (Zero&Low waste Serbia) и Дивљи Београд – уједињене у оквиру платформе Плаво и зелено. Трага за тачним начинима комуникације еколошке кризе и инспиративним правцима трансформације друштва.
Среда, 12. април (рециклажно двориште Ада Хуја)
11.00 – Посета отпаду
Милица Лукић и Миља Вуковић
Милица Лукић је дипл. просторна планерка и докторанткиња на Географском факултету Универзитета у Београду, где је запослена као истраживачица – сарадница. У сфери научног и стручног рада бави се заштитом животне средине, управљањем отпадом, као и урбаном биоклиматологијом. Такође, бави се и еколошким активизмом, те активно сарадјује са цивилним сектором. Промовише живот са мање отпада, а уз то залаже се за одрживост, еколошку и социјалну правду.
Среда, 12. април (Културни центар Београд + онлајн)
18.00 – О (не)могућностима рециклаже
Миља Вуковић и Милица Лукић
Када се говори о отпаду најчешћа тема је – рециклажа. Током овог сусрета прво ћемо укратко представити шта у пракси заиста може да се рециклира, а шта не (ови подаци се односе на рециклажне праксе у целом нашем региону). Потом ћемо прећи на разговор о лимитима рециклаже и томе како нас разумевање ове тематике води право ка увиду да акценат у ствари треба да ставимо на превенцију стварања сваког отпада – и органског (бацање хране) и мешаног рециклабилног отпада (који завршава на депонијама или у спалионицама) и рециклабилног (чија обрада има читав низ изазова).
Субота, 15. април (Шумски универзитет, Фрушка Гора + онлајн)
11.00 – Еколошке имагинације: како стварати непонуђене светове?
Вишња Кисић и Горан Томка
Због неочекиваног захлађења, као и кишне прогнозе, сусрет „Еколошке имагинације: како стварати непонуђене светове?” померен je са 8. априла на наредну суботу 15. априла.
Горан Томка и Вишња Кисић, Шумски универзитет
Ми смо Вишња и Горан. Културолози, едукатори, истраживачи и ствараоци, који истовремено живе не-урбаним животом, пуним DIT акција и пропитивања навикнутих начина организовања и одношења са светом. Радимо на неколико факултета, у неколико организација у пољу културе, наслеђа и културних политика – а трагамо за нечим што је мање културно, продуктивистичко и екстрактивистичко.
Шумски универзитет за нас представља једну од тих потрага, насталу као одговор на интересовања и стремљења која су се отворила нашим одласком из града. Кроз њу настојимо да нађемо место и време за теме и начине за које нема места другде. Као Шумски универзитет експериментишемо са продрмавањем устаљених поимања образовања, културе и природе, те стварамо простор за другачије еколошке, а истовремено и друштвено-политичке имагинације и делања.
Среда, 19. април (Културни центар Београд + онлајн)
18.00 – Темељи алтернативних (еко)система – пионирско стамбено и енергетско удруживање
Ана Џокић и Марк Неилен
Ана Џокић и Марк Неилен, између осталог архитекте
Од 2000. године формирају интернационално признати двојац који делује под именом STEALTH.unlimited. Њихово поље деловања повезује замишљање будућности, политике могућности и просторне интервенције. Током последње деценије, покренули су и активно учествују у неколико задруга и иницијатива у пољу становања (Ко гради град, Паметнија зграда, МОБА), енергије (Електропионир) и финансија (Задруга за етичко финансирање), које кроз праксу преиспитују колективни капацитет грађана да стварају заједничка добра. Живе и раде у Београду и Ротердаму.
STEALTH.unlimited: http://stealth.ultd.net
Ко гради град: http://www.kogradigrad.org
MOBA Housing: https://moba.coop
Енергетска задруга Електропионир: https://elektropionir.rs
Среда, 26. април (онлајн)
18.00 – Покрет за транзицију: локализација, солидарност, социјални капитал
Ненад Маљковић и Ирена Боровина
Ненад Маљковић, Удруга Хрватска пермакултура (Загреб)
Практичар пермакултуре с посебним интересом за друштвене и економске аспекте пермакултуре. Као фацилитатор групних процеса усмјерен на подржавање група и тимова који развијају међусобне односе, повјерење и културу сурадње, како уживо тако и на даљину, без пуно путовања. Суоснивач и члан Транзицијског средишта за Хрватску.
Ирена Боровина, Удруга Вестигиум из Загреба – организира заједнице, покреће промјене. У загребачком кварту Врбани – води друштвени центар који је уједно и транзицијска иницијатива, а у кварту Брезовица – води Задругу Зеленица, која је уједно задружни друштвени центар. Помаже новим иницијативама у развоју, окупља локалне и еко опг-ове (обитељска пољопривредна господарства), креативце и едукаторе.
Субота 29. април
Студентски трг 18, Београд
11.00 – Заједно за дивљи свет
маслиново уље Санда Хржић & Дарко Рундек, Веге заједница и иницијатива Дивљи Београд
„Богат је онај ко више даје” написао је песник и то је идеја водиља ове грађанске акције, да се кругови давања шире. Санда Хржић и Дарко Рундек поклонили су Веге заједници и иницијативи Дивљи Београди маслиново уље узгојено на отоку Брачу уз труд да се тим узгојем не отима од природе, већ да се подржи дивљи свет. Маслиново уље је у веганском лоw wасте кафићу „Веза” у Београду било могуће купити протеклих неколико месеци (по принципу донација). Сав новац прикупљен на овај начин сад је део малог фонда за оснаживање и помоћ дивљим бићима. У оквиру програма „Ка симбиоцену” та, на посебан начин прикупљена, средства биће употебљена за једну акцију за помоћ градском биодиверзитету, биљкама птицама инсектима, дивљем свету Београда.
Субота 29. април (онлајн)
20.00 – Зум еко слем инспирације – колективно спонтано дељење цитата поезије музике који нам помажу да живимо садашњост и сањамо/осмишљавамо/видимо инспиративну будућност
Веге заједница
Непрофитна организација основана 2019. године, која за циљ има да овај свет постане боље место за све животиње. Оснаживањем и образовањем појединаца и заједнице Веге заједница настоји да формира стабилан и доступан вегански екосистем. Залаже се за превазилажење експлоатације животиња кроз подизање свести о вредности њихових живота и слободе. Свет у коме се живот и слобода сваке животиње вреднује и поштује.
Део активности је и учествовање у глобалној кампањи „Сломимо кавезе” и оснивање веганског low waste кафића Веза у Београду.