Pesnici današnjice – glasovi sutrašnjice: pesnički performans s Radmilom Petrović i još četiri evropska pesnika_inje

Dvorana Kulturnog centra Beograda
Sreda 29. marta 2023. od 18.00

Svetski dan(i) poezije 2023.

Pesnici današnjice – glasovi sutrašnjice: pesnički performans s Radmilom Petrović i još četiri evropska pesnika_inje

 

U okviru ovogodišnje manifestacije Svetski dan(i) poezije 2023, u sredu 29. marta, s početkom u 18 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda biće održan pesnički performans, na kojem će pesnikinja Radmila Petrović izvesti neke od svojih pesama, a uz nju će nastupiti i neki od najboljih savremenih evropskih pesnika i pesnikinja: Anja Zag Golob iz Slovenije, Malgoržata Lebda iz Poljske, Marton Šimon iz Mađarske i Hari Hertel iz Finske.

Pesnički performans u Kulturnom centru Beograda održava se kao kruna međunarodnog susreta pesnika, pesnikinja i umetničkih timova iz zemalja uključenih u projekat „Pesnici današnjice, glasovi sutrašnjice”. Radi se o inovativnom projektu koji okuplja organizacije iz Slovenije (Pionirski dom), Poljske (ARTeria), Mađarske (Pro Progressione), Finske (Asocijacija finskih centara kulture za decu) i Srbije (Hartefakt), a ima za cilj približavanje savremene poezije mladima i lokalnoj zajednici kroz niz višegodišnjih aktivnosti. Od septembra prošle godine, partneri udruženim snagama ispituju različite načine i pristupe predstavljanja poezije mladima u savremenom multidisciplinarnom kontekstu.

Svaka od partnerskih organizacija projekat sprovodi uz pomoć umetničkog, pesničkog i nastavničkog tima, koji nizom aktivnosti i zajedničkim radom nastoje da razviju nove metode i kreativne pristupe u prezentovanju poezije mladim generacijama. Umetnički tim u Srbiji čine: Radmila Petrović kao glavna pesnikinja na ovom projektu u našoj zemlji, kompozitor Draško Adžić, glumica Vanja Ejdus i pozorišni reditelj Andrej Nosov. Oni su izabrali 10 mladih pesnika_inja kao i 20 profesora_ki srednjih škola iz Srbije s kojima rade na osmišljavanju kreativnih metoda prezentovanja poezije đacima, a sve u cilju pripreme za posetu mladih pesnika_inja srednjim školama početkom 2024. godine u okviru manifestacije „Dani poezije”.

Projekat Poets of Today – Voices of Tomorrow podržala je Evropska unija kroz program Kreativna Evropa.

▶︎ Ulaz na programe je slobodan.

 

BIOGRAFIJE UČESNIKA

RADMILA PETROVIĆ (1996, Užice) odrasla je u Stupčevićima kod Arilja. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je završila i master studije. Kao laureat 42. Limskih večeri poezije objavila je zbirku pesama „Miris zemlje” (Dom kulture „Pivo Karamatijević”, Priboj, 2014), a kao pobednik 22. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović” zbirku „Celulozni rokenrol” (SKZ i Valjevska gimnazija, Valjevo, 2015). Zastupljena je u zbornicima, domaćim i međunarodnim časopisima. Učestvovala je na brojnim festivalima i čitanjima poezije širom Evrope. Njena treća zbirka poezije, „Moja mama zna šta se dešava u gradovima”, objavljena od strane PPM Enklave početkom leta 2020. godine i prodata u preko 11.000 primeraka, našla se u najužim izborima domaćih nagrada za poeziju i u finalu regionalne nagrade „Stjepan Gulin”. Ista zbirka objavljena je u Makedoniji u dva izdanja, a u pripremi su nemačko i poljsko izdanje. Njena poezija prevođena je i na engleski, francuski, grčki, italijanski, slovenački, španski, hebrejski, albanski, bugarski i druge jezike. Boravila je na rezidencijama za pisanje u Skoplju (Reading Balkans), Berlinu (S. Fischer Stiftung), Beču (Q21), Prištini (READ), Sofiji (Traduki) i Munamakiju (Saari Residence, Finska).

ANJA ZAG GOLOB (1976) slovenačka je pesnikinja, urednica u izdavačkoj kući VigeVegeKnjige, kolumnistkinja i prevoditeljka. Objavila je četiri zbrike pesama za koje je dobila tri nagrade i četiri nominacije. Zbirke su prevedene na četiri jezika, a pojedinačne pesme i ciklusi pesama na još nekoliko. Redovno izdaje časopis i gostuje na javnim čitanjima u Sloveniji i inostranstvu, a u poslednje vreme je sa svojom poezijom učestvovala i u multižanrovskim projektima (muzička improvizacija i slikanje). Živi i radi u Ljubljani i Mariboru.

MALGOŽATA LEBDA (1985) pesnikinja je i doktor humanističkih nauka. Detinjstvo je provela u Vjelkoj Železnikovoj u podnožju Sondeckih Beskida. Studirala je u Krakovu. Autorka je šest pesničkih zbirki, uključujući knjige „Matecznik” (2016,Stanislaw Baranczak – ACLS Scholarship) i „Sny uckermärkerów” (2018, Nagroda Literacka Gdynia). Njena poslednja zbirka poezije, „Mer de Glace” (2021), 2022. je nagrađena Nagradom „Vislava Šimborska”, najprestižnijom pesničkom nagradom u Poljskoj, i nominovana za nagradu „Silesius”. Njene knjige prevedene su na srpski, italijanski, ukrajinski, češki i slovenački. Uz to je i kolumnistkinja, radnica u kulturi i ultramaratonka. U septembru 2021. pretrčala je trasu duž Visle (1.113 kilometara – od izvora do Baltičkog mora) da bi skrenula pažnju na problem u vezi sa devastacijom reka. Radi na svom proznom prvencu. Živi u Krakovu i redovno putuje.

HARI HERTEL je finski pesnik, menadžer u kulturi, DJ i organizator pesničkih događaja. Objavio je sedam zbirki poezije, publicističku knjigu o poeziji performansa i četiri spoken word video-zapisa. Hertelove nedavne pesme izrazitije se bave roditeljstvom i odnosom ljudi Na Zapadu prema prirodi. Prvu knjigu poezije za decu objavio je 2022. godine. Njegove pesme prevedene su na više jezika, a nastupao je u mnogim evropskim zemljama. Takođe radi i kao instruktor poezije performansa. Hertel je 2021. dobio nagradu Uusimaa Art Prize. Osnovao je Helsinki Poetry Connection kolektiv 2008. godine.

MARTON ŠIMON je mađarski pesnik, prevodilac i izvođač slem-poezije. Studirao je estetiku i književnost, a magistrirao je japanologiju 2023. godine. Objavljuje pesme od 2004; autor je četiri zbirke poezije: “Songs for 3:45 AM” (2010), “Polaroids” (2013), “Fox Wedding” (2018) i “At Night in the Kitchen I Wanted to Talk to You” (2021). Njegovu debitantsku zbirku na engleski je prevela Timea Šipos i objavila ju je Offending Adam Press u SAD. Nagrađivan je mnogim književnim nagradama i stipendijama: stipendijom Móricz Zsigmond Scholarship (2011), književnom stipendijom Horváth Péter (2019) i stipendijom Višegradske književne rezidencije (2017). Pesme su mu prevođene i na nemački, poljski, danski, turski, bugarski i arapski. Živi i radi u Budimpešti.