23. Међународни фестивал „Дани оргуља – Dies organorum“: ЗОЛТАН БОРБЕЉ

Оргуљаш Золтан Борбељ, редовни професор на Акадeмиjи умeтнoсти у Новом Саду је позвао колеге композиторе са Академије да компонују дело које ће бити изведено на фестивау Дани оргуља. Позиву су се одазвали Марко Дулић, Станислава Гајић, Тамара Кнежевић, Светозар Саша Ковачевић и Зоран Стајић. Свих пет композиција биће премијерно изведене на овом концерту који носи назив Дела савремених композитора за оргуље.
Концерт реализујемо уз подршку Сокоја, Фонда за културна давања у циљу финансирања и суфинансирања пројеката из области домаћег музичког стваралаштва.

Програм:
Марко Дулић (1991)
Juggernaut Ritual

Станислава Гајић (1980)
Фантазија и фуга за оргуље

Тамара Кнежевић (1993)
Солдат на снегу

Светозар Саша Ковачевић (1950–2022)
Ој јесенске дуге ноћи – Fuga in D a 3 voci

Зоран Стајић (1973)
Suite pour Zoltán

Биографије:
Своје музичко образовање Золтан Борбељ (Сента, 1977) је почео у Сенти код професора Золтана Соколаија на одсеку за хармонику. Током гимназијских година дошао је у контакт са оргуљама. У музичкој школи Шолти Ђерђ у Будимпешти био је ученик професора Берталана Хока. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Андрије Галуна и на Универзитету уметности у Грацу у класи професора Гунтера Роста. На Конзерваторијуму Јохан Јозеф Фукс у Грацу је студирао чембало и генералбас у класи професорице Констанце Рик. Учествовао је на бројним курсевима у Аустрији, Немачкој и Француској. Од 1993. године, између осталог, био је оргуљаш у Жупној цркви Имена Маријина у Новом Саду и у Фрањевачкој цркви у Грацу. Од 2008. године Борбељ је професор оргуља на Академији уметности у Новом Саду, а тренутно у звању редовног професора. Од 2011. године је управитељ Фондације Cor Jesu Сента, уметнички вођа Фестивала црквене музике у Сенти и координатор пројекта за техничко унапређење оргуља у сенћанској цркви Срца Исусовог. Наступао је у девет европских земаља и у Северној Америци. Његов репертоар обухвата музику од раног барока до савремене музике. Врло радо изводи композиције Мориса Дирифлеа, француских позних романтичара и савремених композитора. Сарађује као солиста и оркестарски музичар, између осталих са Симфонијским оркестром Сегедина и са Хором и Симфонијским оркестром РТС-а.

Марко Дулић (Суботица, 1991) завршио је основну и средњу музичку школу, одсек за тамбуру и теоретски одсек у родном граду. Завршио је мастер студије на Академији уметности у Новом Саду, где тренутно похађа докторске студије. Освојио је награду на такмичењу Антоњин Дворжак за композиторе у Прагу, за композицију Lost… Исто дело је издато на компак диску Моменти који је снимио квартет ТАЈЈ. У збиркама Нова српска музика за хармонику су објављене његове композиције Juggernaut Ritual и Три илустрације за хармонику. Издата је и збирка његових дела по називом Путеви ствараоца. Освојио је трећу награду на конкурсу за композиторе Нова српска музика за хармонику 2020. Дело Catacombs Beneath the Fortress за гудачки квартет је одабрано на конкурсу за композиторе поводом прославе Новог Сада као Европске престонице културе. Наступао је као диригент, учествовао на великом броју композиторских, извођачких и музиколошких окупљања, био члан жирија за солисте, камерне ансамбле и оркестре на тамбурашким такмичењима, свирао на бројним концертима. Тренутно ради као асистент за музичке предмете на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду.

Станислава Гајић (Сремска Митровица, 1980) композицију је студирала на Академији уметности у Новом Саду у класама Мирослава Штаткића и Зорана Мулића. Магистрирала и докторирала на ФМУ у Београду у класи Исидоре Жебељан. Добитница је Повеље Василије Мокрањац, за композицију Спин за симфонијски оркестар. Примила је Признање златнк Белог андђела за постигнуте успехе, године марљивог рада, неговање честитости, примање и даровање Фондације Привредник. Добитница је награда на интернационалном такмичењу Жене у музици. Њена дела су извођена широм света од стране реномираних оркестара и извођача. Била је учесник уметничких пројеката и стручних семинара у земљи и иностранству. Њена дела су извођена на 28. Светском фестивалу саксофона у Загребу, као и на Међународној трибини композитора у Београду.  Њена остварења су објављена на више компакт диск издања у Новом Саду и Београду. Композиције Дива за флауту соло и Покајничка песма нашле су се у првом светском каталогу дела за флауту Catalogue of flute music by women composers Edizioni Smasher (Италија). Станислава је доцент на Академији уметности, Универзитет у Новом Саду и предаје Контрапункт.

Кнежевић Тамара (1993) тренутно похађа докторске академске студије композиције на Академији уметности Универзитета у Новом Саду. Њена музика обележила је многе свечаности. Учествовала је и била награђивана на различитим конкурсима, мајсторским радионицама и фестивалима (Фестивал пијанизма у Нишу, Међународни фестивали уметности Руид ал Суд, Sarajevo Sonic Studio, Комп Арт, CESAM, Фестивал за нову музику Градилиште, Роси фест, Еуфонија). Писала је дела  по поруџбини извођача, глумаца, различитих ансамбала, фестивала и плесних студија. Ауторску збирку њених радова Избор камерних композиција 2014–2016. штампало је Удружење композитора Војводине (2017). Композиције What Lies Behind the Wind за флауту, виолончело и клавир и Сусрет за мешовити хор, објављене су на компакт диску Новосадске композиторке 2  СФО (Ре)конекција (ур. Бранка Парлић, 2021). Ангажована је у Музиколошком институту САНУ као стипендисткиња Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, од 2019. године.

Светозар Саша Ковачевић (1950–2022) композицију је учио код Виктора Шафранека, Николе Петина, Рудолфа Бручија, Василија Мокрањца, а дипломирао је у класи академика Душана Радића на Академији уметности у Новом Саду. Још током студија наступа најпре као пијаниста, опредељујући се истовремено за бављење оргуљском музиком као солиста и члан ансамбала. Био је оргуљаш и кантор Реформатско–хришћанске цркве у Новом Саду и Сомбору. Био је иницијатор отварања средње музичке школе у Сомбору. Прошавши кроз сва звања, у пензију је отишао као редовни професор на Академији уметности у Новом Саду. Уврштен је међу интернационалне композиторе од стране Интернационалног биографског центра у Кембриџу. Исти центар му је доделио Диплому и сребрну медаљу за достигнућа на пољу екуменске музике а такође је по њиховом избору уврштен у публикацију 2000 иностраних интелектуалаца за 21 век. Његов опус обухвата преко 300 композиција духовне музике, соло песама, инструменталне и сценске музике, камерне и симфонијске музике. Био је члан Савеза композитора Србије, Савеза композитора Војводине, оснивач и председник Управног одбора Фондације Organum Pannonicum и оснивач и члан Војвођанског удружења за рану музику.

Зоран Стајић (Бачкa Паланka, 1973) завршио је композицију у класи проф. Мирослава Штаткића и Рајка Максимовића. Успешно се бави педагошким радом од 1998. године. На потстрек колеге и пријатеља истакнутог оргуљаша Золтана Борбеља 2017. године уписао је студије оргуља, које је успешно завршио 2022. године у класи проф. Золтана Борбеља. Из његовог опуса издвајају се оркестарска композиција Day before, 2 клавирске свите, 2 гудачка квартета, свита за виолину и оргуље, свита за клавир и оргуље, свита за клавир и виолину, свита за оргуље Pour Zoltan, посвећена оргуљашу Золтану Борбељу, као и 4 албума електронске и експерименталне музике.