60. година рада Дворане Културног центра Београда
ДКЦ – 60 ГОДИНА КУЛТНОГ БЕОГРАДСКОГ БИОСКОПА
Дворана Културног центра Београда, Коларчева 6
19–22. октобар 2023.
Поводом обележавања 60 година непрекинутог рада Дворане Културног центра Београда током дана 19–22. октобра биће приређен низ веома посебних програма. Док не погледамо у будућност, осврнућемо се на дубоке трагове које је овај биоскоп оставио у кинематографском и културном животу Београда и Србије.
Дворана Културног центра Београда није само позната као биоскоп квалитетног, уметничког филма, већ и омиљено место окупљања љубитеља седме уметности и филмских стваралаца. Поред безброј српских и југословенских филмских аутора свих генерација, холивудска звезда Берт Ланкастер, француска дива Софи Марсо, чувени пољско-француски аутор Анџеј Жулавски, контроверзни аргентински редитељ Гаспар Ное, Ворхолов сарадник, култни амерички авангардни аутор Пол Мориси, само су неки од познатих филмских стваралаца чији се разговори са београдском публиком још живо памте. И Дејвид Линч је изабрао баш ДКЦ за своје ексклузивно, прво јавно појављивање после завршетка треће сезоне серије Твин Пикс, септембра 2017. године. У директном видео-линку на биоскопском платну ДКЦ-а, одговарајући на питања наше публике рекао је да размишља о наставку рада на „Твин Пиксу“, па се ДКЦ нашао у центру пажње свих светских медија који су пренели ову вест.
ДКЦ је дом скоро свим најважнијим фестивалима наше културне сцене, а неки од њих, попут Фестивала ауторског филма и Слободне зоне, настали су управо у овом биоскопу. Истовремено, у њему се редовно одржавају и филмске радионице, као и пројекције студентских и средњошколских филмова, подржавајући прве кораке неких будућих важних филмских стваралаца.
Било да су присутни филмски ствараоци или не – једно је сигурно – у ДКЦ-у ћете увек затећи једну посебну врсту публике. То су културни, занимљиви, образовани људи каквих одавно недостаје у нашем јавном животу. ДКЦ је њихова оаза. Ако сте дошли у ДКЦ значи да од филма тражите нешто више од холивудске филмске конфекције, да имате радознали дух и жељу за другачијим филмовима који не нуде лака решења, за остварењима из понекад и сасвим непознатих кинематографија. ДКЦ нема црвени тепих, нити ВИП званице. Уместо спољашњег гламура у ДКЦ-у можете очекивати културну, интелектуалну и духовну авантуру.
Дворана Културног центра најстарији је активни биоскоп у Београду. Отворен је 19. октобра 1963. пројекцијом кратког анимираног филма „Солиста‟ Николе Мајдака и дугометражним играним „Радопоље‟ Столета Јанковића. Зграду биоскопа, која је уврштена у споменике културе Србије, пројектовао је архитекта Ратомир Богојевић који је ДКЦ замислио као један од првих дуплекс биоскопа, али друга сала никад није саграђена.
Прва и вишедеценијска уредница филмске редакције, Марија Маринчић Мајдак, заслужна је за многе иновације у промовисању филмске уметности. Интересовање публике од самог почетка било је огромно. Конципирала је популарни филмски програм Нон-стоп биоскоп, који се састојао од целодневног маратона дугометражних, кратких, документарних, анимираних филмова и филмских журнала. За ревију најгледанијих и најбољих филмова приказаних у претходној години, коју је бирала са филмским критичарем листа Политика Милутином Чолићем, може се рећи да је подстакла оснивање ФЕСТ-а.
Веома су популарни били и њени циклуси филмова Филмски критичар је изабрао и По вашем избору, настао на основу понуде публици да са листе од 800 расположивих филмова изаберу своја три омиљена дела. Ови циклуси показали су да су се укуси најеминентнијих филмских критичара и публике тада увелико подударали.
Истовремено, „мобилна екипа“ Дворане Културног центра Београда често је са 16мм пројектором, филмским ролнама и платном одлазила у школе, фискултурне сале или библиотеке у оближњим и удаљеним местима, организујући филмске пројекције.
Током седамдесетих и у првој половини осамдесетих година 20. века сваки десети Београђанин Дворану КЦБ посећивао је бар једанпут годишње. Након тога, уследила је велика криза биоскопа на глобалном нивоу, изазвана експанзијом телевизије и кућних видео-уређаја, као и процватом филмске пиратерије. ДКЦ је преживео и ратне деведесете, међународне санкције, бомбардовање…
Савремени концепт ДКЦ-а у 21. веку поставио је угледни филмски критичар Небојша Поповић који је, уз подршку главне уреднице програма Весне Даниловић, годинама креирао филмски програм ове куће под слоганом „БИОСКОП ДОБРОГ ФИЛМА”, фокусирајући се пре свега на уметнички и ауторски филм високих професионалних стандарда. Својом ерудицијом и незаустављивом енергијом, Поповић је покренуо и/или отворио врата ДКЦ-а за низ манифестација посвећених специфичним европским кинематографијама попут Шпанског метра, Гоетхе Феста и зналачки биране ревије националних кинематографија попут финског, аустријског, израелског, румунског, иранског документарног филма, јапанско-српског филма… У биоскопу се редовно одржавају и највећи филмски фестивали у Србији: ФЕСТ и БЕЛДОКС, а негује се и сарадња са младим ствараоцима, посебно у оквиру Међународног студентског филмског кампа Интеракција. које се са успехом одржавају до данас.
У овом периоду биоскоп је примљен у чланство најзначајније европске мреже биоскопа Еуропа Цинемас (2006) и постао један од првих дигитализованих биоскопа код нас (2012), остављајући истовремено и могућност пројекције са 35мм траке.
Након Поповићеве преране смрти 2015, Културни центар Београда је, у сарадњи са још девет оснивача из области филмске уметности, у његову част основао годишњу Награду „Небојша Поповић“ за промоцију и критичко промишљање филмске уметности и културе.
Филмски редитељ Стефан Арсенијевић je од 2015. преузео је место филмског уредника, уз периодичну сарадњу са гостима-уредницима Бојаном Вулетићем, Мелином Пота Кољевић, Мајом Узелац. Данас је уредник филмског програма Иван Аранђеловић.
У монументалном фоајеу биоскопа који маркира велелепна купола, 2016. отворена је Филмска галерија изложбом Грлом у јагоде – 40 година ТВ серије Срђана Карановића. Током овог вансеријског догађаја, први пут је на биоскопском платну приказано свих 10 епизода ове култне серије, уз разговоре ауторске и глумачке екипе са публиком.
Изложбе посвећене значајним синеастима прављене за Филмску галерију често су након премијерног представљања у ДКЦ-у позиване на гостовања у земљи и региону. Једна од најважнијих изложби у Филмској галерији била је Милена (2017), посвећена Милени Дравић. У склопу отварања, у биоскопу је уприличен разговор са Миленом. Сала је била премала да прими све поштоваоце највеће домаће филмске диве, која је пуних два сата емотивно и отворено одговарала на питања о својој богатој филмској каријери. Био је то уједно и последњи разговор Милене Дравић (1940–2018) с београдском публиком.
Од настанка до данас, Дворана Културног центра Београда је незаобилазно, култно место за сваког љубитеља филма. У њему се повремено писала историја филма на овим просторима, одржавао се непрегледни број драгоцених фестивала и манифестација, сусрета и дискусија. Откривани су нови аутори и филмске поетике. Отварани су нови филмски светови. ДКЦ је једна од кључних координата оног финог, аутентичног београдског духа, као што је његова верна публика, оно што га чини посебним и незаменљивим. Током шест бурних деценија, овај биоскоп је био и остао оаза уметности, културе, дијалога, смисла. Надамо се да ће тако бити бар још 60 година. Јер, како каже један од старих слогана ДКЦ-а: Боље је у биоскопу!
Програм ћете наћи овде: https://www.kcb.org.rs/2023/10/60dkc-program/
Приче о биоскопу реномираних редитеља, новинара, теоретичара филма и сарадника ДКЦ: https://www.kcb.org.rs/2023/10/60dkc-price-iz-bioskopa/
БОЉЕ ЈЕ У БИОСКОПУ!
ДКЦ / КАД, ГДЕ, ЗАШТО…?
Зграда Дома штампе у Београду подигнута је у периоду од 1958. до 1961. године према пројекту једног од најеминентнијих архитеката тог времена Ратомира Рате Богојевића. Ова грађевина је 2019. године стекла статус културног добра.
Објекат је конципиран као средиште културног и информативног живота града. Због недостатка средстава и промене инвеститора пројекат се у ходу мењао, тако да се већ током градње одустало од концепта целовитог културно-информативног центра. Приземље и први спрат заузео је Културни центар Београда, а на другом и трећем спрату смештено је Удружење новинара. Остали спратови преиначени су у пословни простор. Овакав ток догађаја довео је и до измене почетног иновативног пројекта нон-стоп биоскопа са две сале, једном изнад друге. Био је планиран један улаз у биоскоп из Коларчеве улице, а други из Кнез Михаилове. Како друга сала никада није изведена, улазни простор из Кнез Михаилове преиначен је у галеријски и у њему се налази Ликовна галерија КЦБ-а. Биоскоп ДКЦ-а је отворен 19. октобра 1963.
Аутор пројекта Дома штампе арх. Рата Богојевић урадио је и пројектат ентеријера биоскопа који је у свему изузетан представник архитектуре и естетике тог периода. Улаз обложен племенитим каменом, прилазно репрезентативно степениште и фоаје који наткриљује купола стварају свечану атмосферу која уводи и припрема публику за улаз у бископску салу. Сала има одлично пројектован пад гледалишта и савршену акустику. Простор фоајеа пружа велике могућности за изложбене, музичке и трибинске програме.
У складу са општим концептом „простора који тече” као једном од основних карактеристика архитектонског пројекта Дома штампе, Дворана Културног центра је програмски, али и просторно повезана са осталим деловима Културног центра Београда. Простори и програми теку тако да се из биоскопа преливају у Галерију Подроом, из ње у књижару, уливају се у Ликовну галерију, Београдски излог и узбрдо се пењу у галерију Артгет. Али то је нека друга прича, коју ћете откривати и читати сами.
Добро дошли у Дворану Културног центра Београда, јер БОЉЕ ЈЕ У БИОСКОПУ!!
Ауторски и организациони тим:
Стефан Арсенијевић, Весна Даниловић
Зорана Ђаковић Миннити, Иван Аранђеловић, Даница Јововић Продановић, Бојана Алексијевић, Јасмина Петковић
Визуелни идентитет:
Ненад Радојчић/Браћа буразери
Односи са јавношћу: Мирјана Боба Стојадиновић
Друштвене мреже: Анђелка Томашевић
Захваљујемо се:
Рајку Грлићу, Срђану Карановићу, Горану Марковићу, Ђорђу Кадијевићу, Здравку Шотри, Бору Драшковићу, Миши Радивојевићу, Желимиру Жилнику, Лордану Зафрановићу, Слободану Шијану, Емиру Кустурици, Дарку Бајићу
Свим ауторима прича из биоскопа
Радио телевизији Србије, Филмским новостима и Горану Томчићу
Борису Миљковићу, Горанки Матић
Ненаду Радијчићу, Зденки Милановић