ИЗНЕНАЂЕЊА ЗА ЈУБИЛЕЈ 60. ГОДИНА ДКЦ-а!
(ниже је детаљни програм)
Дворана Културног центра Београда најстарији је активни биоскоп у Београду. Отворен је 19. октобра 1963. године пројекцијама анимираног филма „Солиста‟ Николе Мајдака, победничким филмом на међународном фестивалу ваздухопловних филмова у Довилу, „Другови” и дугометражним играним филмом „Радопоље‟ Столета Јанковића, једног од лауреата Фестивала у Пули. У тадашњој штампи препознат је као „специјализована биоскопска дворана намењена првенствено пројекцијама краткометражних и документарних филмова” (Борба и Политика).
Велики јубилеј – 60. година постојања, Дворана Културног центра Београда, као најстарији активни биоскоп у Београду, обележиће покретањем новог фестивала, доделом почасних седишта одабраним филмским ауторима, дигиталном архивом личних прича из биоскопа, филмским маратоном, изложбом у Филмској галерији и новим визуелним идентитетом, а све под слоганима „Боље је у биоскопу” и „Места носу нумерисана, али су нека резервисана”.
Најпре ће се истакнутим ауторима који су обележили српску и југословенску кинематографију протекле деценије доделити почасна биоскопска седишта. Овим гестом, који планирамо да уведемо као праксу, одајемо почаст и захвалност редитељима међу којима су Ђорђе Кадијевић, Здравко Шотра, Боро Драшковић, Миша Радивојевић, Желимир Жилник, Лордан Зафрановић, Срђан Карановић, Горан Марковић, Слободан Шијан, Рајко Грлић, Емир Кустурица и Дарко Бајић. Ова седишта ће од сада бити обележена њиховим именима како би увек имали резервисано место у култном биоскопу. Посебно место биће додељено и дугогодишњој главној уредници програма, Весни Даниловић. Дакле, боље је у биоскопу, места нису нумерисана али ће нека од ове године бити резервисана за неке од редитеља који су оставили трага и у овом биоскопу.
Ако је довољно дуго у послу, сваки филмски редитељ има бар један омиљени пројекат на којем је радио годинама, а који никада није снимио. Инспирисан одељком из књиге Рајка Грлића „Неиспричане приче”, Стефан Арсенијевић, редитељ, филмски уредник ДКЦ у претходном периоду и један од главних аутора концепције програма годишњице, покреће заједно са Културним центром Београда фестивал за који верујемо да не постоји нигде у свету: први међународни Фестивал неснимљеног филма. Биће то једна потпуно другачија прилика да упознате неке од најзначајнијих филмских аутора. Попут некакве биоскопске поетске правде, ови филмови који су на то дуго и безнадежно чекали, коначно ће имати прилику да се сретну са публиком.
Фестивал неснимљеног филма отвара редитељ Рајко Грлић (чија је књига и била инспирација за покретање Фестивала) заједно са писцем, новинаром и сценаристом Антом Томићем и глумцима Гораном Богданом и Иваном Рошчић. Биће представљен сценарио рађен по Томићевом бестселер-роману „Чудо у Поскоковој Драги”. Ако спадате у многобројне љубитеље овог романа (који је и у Србији имао више издања), никако не пропустите овај догађај, јер су крај романа, као и бројне драмске линије потпуно промењене, а и даље урнебесне.
Другог дана фестивала, у петак 20. октобра, Горан Марковић представиће сценарио за неснимљени филм „Доктор Д” који говори о фиктивном ратном злочинцу који преузима лажни идентитет надрилекара. Иако филм никада није снимљен, недавно је преточен у роман. Само на Фестивалу, публика ће моћи да чује оригинални сценарио у извођењу Тихомира Станића и Катарине Марковић.
Трећег дана фестивала, у суботу 21. октобра, Срђан Карановић ће представити пројекат на којем је радио више од 30 година: „Трамонтану”, неочекивану љубавну причу са елементима бајке која се протеже кроз више деценија и више генерација. У разговору ће поред Стефана Арсенијевића, учествовати и продуцент Мајк Дауни.
У недељу, 22. октобра, програм јубилеја завршавамо филмским маратоном под називом „Нон-стоп биоскоп” као омаж програму који је осмислила прва филмска уредница ДКЦ-а, Марија Маринчић Мајдак. Од једанаест до једанаест сати (11–23) приказиваћемо актуелне, европске филмове по популарној цени од 200 динара. Прва два термина у недељу од 11 и 13 сати резервисана су за цртане филмове као што је била пракса шездесетих, док у термину од 15 сати пружамо још једну прилику да у биоскопу погледате вишеструко награђиван филм „Лето када сам научила да летим”. Као ексклузивна посластица, пре пројекција које почињу од 15/17/19/21 и 23 сата биће приказивани филмски журнали из октобра и новембра 1963. године љубазношћу Филмских новости.
У Филмској галерији дочекаће вас хронологија најзначајнијих датума из рада Дворане Културног центра Београда.
Боље је у биоскопу! Добро дошли у култни биоскоп доброг филма!
Више информација о историјату Дворане Културног центра Београда: https://www.kcb.org.rs/2023/10/60dkc/
Приче о биоскопу реномираних редитеља, новинара, теоретичара филма и сарадника ДКЦ: https://www.kcb.org.rs/2023/10/60dkc-price-iz-bioskopa/
Исечак из новина Борба, октобар 1963. Љубазношћу Архиве Борбе
60 ГОДИНА ДВОРАНЕ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА БЕОГРАДА
ПРОГРАМ
Четвртак, 19. октобар
19.00 Отварање и свечаност доделе почасних места истакнутим редитељима
ФЕСТИВАЛ НЕСНИМЉЕНОГ ФИЛМА
19.30 „ЧУДО У ПОСКОКОВОЈ ДРАГИ”
Гости:
Рајко Грлић, редитељ и сценариста
Анте Томић, сценариста
Горан Богдан, глумац
Ивана Рошчић, глумица
Модератор: Стефан Арсенијевић
Адаптација истоименог хит романа Анта Томића је по речима Рајка Грлића, најбољи сценарио који су Томић и он заједно написали.
Седам километара узбрдо од Смиљева налази се Поскокова Драга, кршевит заселак из којег је побегао свако ко је имао куд. Остао је само Јозо Поскок с четворицом замомчених синова када је и његова невољена жена Зора испустила душу, изговоривши на самрти свом задртом мужу: говно једно… Ова хајдучка дружина живи по свом закону, не дајући држави ништа, а узимајући од ње све што затреба – од струје па до робовске радне снаге у виду заробљених радника електродистрибуције, забасалих у Поскокову Драгу с надобудном намером да Поскоцима искључе струју само зато што је не плаћају већ неколико деценија.
Јозин свет почиње да се урушава када његов најстарији син Крешимир дође на авангардну идеју да сиђе у Сплит и пронађе жену, и то не било коју, него своју стару љубав коју је упознао када је једини пут био изван своје забити.
Напомена за љубитеље романа: сценарио се знатно се разликује од књиге, па тако између осталог, важну улогу игра мајка полицајца Капулице, као и песме чувеног сплитског бенда ТБФ.
21.30 Пратећи програм: УСТАВ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ (2016, 93’), режија: Рајко Грлић
Улаз слободан.
Петак, 20. октобар
ФЕСТИВАЛ НЕСНИМЉЕНОГ ФИЛМА
19.00 „ДОКТОР Д”
Гости:
Горан Марковић, редитељ и сценариста
Тихомир Станић, глумац и продуцент
Катарина Марковић, глумица
Модераторка: Маја Медић
К. је један од осумњичених за ратне злочине и скрива се најпре по забитима и недоступним теренима, а касније у главном граду где почиње да гради савршени идентитет нове личности која се представља као доктор Д. Његов нови лик може слободно да се креће, учествује у друштвеном животу, држи предавања и обавља неку врсту лекарске, прецизније исцелитељске праксе.
Његова трансформација није само физичка, већ и суштинска – променио је понашање, начин говора, донекле и своју природу. Доктор Д. је веома упадљив као биоенергетичар, а касније и нека врста исцелитеља натприродних моћи, толико упадљив да нико живи не може посумњати да ће неко ко се крије изабрати баш идентитет особе која толико упада у очи. К. све више почиње да верује да је неко други…
Провокативни пројекат Горана Марковића који је узбуркао духове.
21.00 Пратећи програм: ДЕЛИРИЈУМ ТРЕМЕНС (2019, 112’), режија: Горан Марковић
Улаз слободан.
Субота, 21. октобар
ФЕСТИВАЛ НЕСНИМЉЕНОГ ФИЛМА
19.00 „ТРАМОНТАНА”
Гости:
Срђан Карановић, редитељ и сценариста
Мајк Дауни (Mike Downey), продуцент
Делове сценарија чита: Милош Миловановић
Модератор: Стефан Арсенијевић
У малом месту на усамљеном острву, стари капетан реконструише свој живот у облику позоришне представе која се у наставцима одвија из вечери у вече. Попут мађионичара, искључиво сопственом логиком, стари капетан прича причу о својој неизмерној љубави према девојци коју је препустио свом најбољем пријатељу, који је такође био у њу заљубљен. Уз помоћ младих, унајмљених глумаца са копна и једног дела мештана, уз пуно наивног декора и аматерских “специјаних ефеката”, он развија сопствену надреалну и сентименталну верзију свог живота, како би у њој променио судбоносни догађај и тако задовољан умро.
Маштовита и необична љубавна прича, инспирисана мотивима приче Бориса Пиљњака, филм је који је Карановић развијао од студентских дана, током више од тридесет година.
21.00 Пратећи програм: МИРИС ПОЉСКОГ ЦВЕЋА (1977, 106’), режија: Срђан Карановић
Улаз је слободан на све програме Фестивала неснимљеног филма.
Недеља, 22. октобар
НОН-СТОП БИОСКОП
Инспирисани првим програмом НОН-СТОП БИОСКОП који је пре шест деценија у ДКЦ-у поставила Марија Маринчић Мајдак, поводом јубилеја нашој верној публици поклањамо филмски маратон по популарној цени улазнице од 200 динара.
Пре пројекција које почињу од 15/17/19/21/23 сата биће приказивани филмски журнали из октобра и новембра 1963. године љубазношћу Филмских новости.
Добродошли у биоскоп доброг филма!
Недеља, 22. октобар
11:00 Принцеза Лате и магични водени камен
Анимирани филм, синхронизован на српски језик, 82’
Редитељ синхронизације: Зоран Стојић
Гласове позајмили: Софиа Трифуновић, Миа Трифуновић, Предраг Дамњановић, Југослава Драшковић, Јована Цавнић, Сандра Јанковић, Бранислав Платиша…
Недавна суша приморала је шумску дружину да чува воду пажљивије него иначе. Једини начин да шума поново добије воду јесте да се врати магични водени камен који је украо Краљ медведа. Принцеза Лате, преузима на себе ту одговорност.
13:00 Детектив Цврле и Златна кошница
Анимирани филм, синхронизован на српски језик, 85’
У бајковитом градићу смештеном између језера и шуме, Меденом брду, становници се припремају за за свој омиљени празник – Дан града. Тога дана сви грађани имају прилику да се диве јединственој Златној кошници, заштитници града. Уочи празника, Кошница је покрадена!
15:00 Лето кад сам научила да летим
Србија, Хрватска, Бугарска, Словачка, 2022, 87’
Режија: Радивоје Андрић
Улоге: Олга Одановић, Жарко Лаушевић, Клара Хрвановић, Сњежана Синовчић
Филм о одрастању и помирењу. Дванаестогодишња Софија машта о камповању са друштвом и првом пољупцу. Ипак, приморана је да летовање проведе у трошној породичној кући на Хвару, са својом помало напорном баком Маријом и луцкастом баба-тетком Луце.
17:00 Туђа деца
Француска, 2023, 103’
Режија: Rebecca Zlotowski
Улоге: Virginie Efira, Roschdy Zem, Chiara Mastroianni, Callie Ferreira-Gonclaves…
Рејчел има 40 година и нема децу. Воли живот, пријатеље, бившег, часове гитаре… Када се заљуби у Алија, везује се и за Лејлу, његову четворогодишњу ћерку. Успављује је, брине о њој, воли је као своју. Али волети туђу децу је ризично.
19:00 Мадам ди Бари
Француска, Велика Британија, Белгија, 2023, 113’
Режија: Maïwenn
Улоге: Maïwenn, Johnny Depp, Pierre Richard…
Филм приказује живот Жане Беку која је рођена 1743. као ванбрачна ћерка сиромашне кројачице, да би славу стекла као дворска дама и као контеса Ди Бари, последња љубавница Луја Петнаестог.
Филм отварања Канског фестивала 2023.
21:00 Свети паук
Данска, Немачка, Шведска, Француска, 2022, 119’
Режија: Али Абаси
Улоге: Зар Амир Ебрахими, Мехди Бајестани, Сара Фазилат, Араш Аштијани, Форузан Џамшиднеџад, Сина Парванех…
Серија нерешених убистава проститутки уздрмала је свети град Маџад у Ирану: серијски убица добија надимак “Убица-паук”. Новинарка Рахими добија задатак у редакцији да истражи овај случај.
Награда за најбољу женску улогу у Кану 2023.
23:00 Сент Омер
Француска, 2023, 122’
Режија: Alice Diop
Uloge: Kayije Kagame, Guslagie Malanda, Valérie Dréville, Aurélia Petit
Kњижевник Рама присуствује суђењу младој жени оптуженој за убиство петнаестомесечне ћерке, на северу Француске. Tоком суђења, сведочења оптужене и сведока пољуљаће Рамина уверења и довести у питање његову моћ расуђивања.
Гран при Венецијанског фестивала 2022.
Цена улазнице: 200 дин.
Ауторски и организациони тим:
Стефан Арсенијевић, Весна Даниловић
Зорана Ђаковић Миннити, Иван Аранђеловић, Даница Јововић Продановић, Бојана Алексијевић, Јасмина Петковић
Визуелни идентитет:
Ненад Радојчић/Браћа буразери
Односи са јавношћу: Мирјана Боба Стојадиновић
Друштвене мреже: Анђелка Томашевић
Захваљујемо се:
Рајку Грлићу, Срђану Карановићу, Горану Марковићу, Ђорђу Кадијевићу, Здравку Шотри, Бору Драшковићу, Миши Радивојевићу, Желимиру Жилнику, Лордану Зафрановићу, Слободану Шијану, Емиру Кустурици, Дарку Бајићу
Свим ауторима прича из биоскопа
Радио телевизији Србије, Филмским новостима и Горану Томчићу
Борису Миљковићу, Горанки Матић
Ненаду Радијчићу, Зденки Милановић