NEBOJŠA MILENKOVIĆ, DOBITNIK NAGRADE „LAZAR TRIFUNOVIĆ“ ZA 2023. GODINU

Dobitnik nagrade „Lazar Trifunović“ za 2023. godinu je Nebojša Milenković, istoričar umetnosti, pisac i građanski aktivista.

Nagrada „Lazar Trifunović“ se od 1993. godine dodeljuje sa ciljem da podstiče, razvija i afirmiše nove metodološke i interpretativne modele i pristupe u pisanju o modernoj i savremenoj vizuelnoj umetnosti u štampanim i elektronskim medijima i predstavlja jedino stručno priznanje koje motiviše kritičko mišljenje u ovoj oblasti.

Žiri u sastavu Evgenija Blanuša, viša kustoskinja Narodnog muzeja, Ana Ereš, naučna saradnica na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i Maja Stanković, teoretičarka, istoričarka umetnosti i dekanka Fakulteta za medije i komunikaciju, je razmatrao predloge prispele na konkurs za Nagradu za 2023. godinu, kao i druge javno dostupne doprinose kritičkom mišljenju o modernoj i savremenoj umetnosti objavljene tokom ove godine, i doneo odluku da se nagrada dodeli istoričaru umetnosti i kustosu Nebojši Milenkoviću za tekst „Zbogom avangardo! O jugoslovenskoj i novosadskoj umetničkoj avangardi (1968–1972)“, koji je objavljen u Časopisu za književnost, umetnost i kulturu Gradac, broj 225–226 (godina 48).

Kako su istakle članice žirija, u studijskom tekstu koji ocrtava sveobuhvatan pogled na fenomen novih umetničkih praksi na jugoslovenskom prostoru sa posebnim osvrtom na pojave i protagoniste na novosadskoj umetničkoj sceni, Nebojša Milenković pruža detaljnu rekonstrukciju nastanka i razvoja neoavangardnih i konceptualnih umetničkih praksi u lokalnoj sredini. Njegov tekst ne zadržava se na analizi ovih fenomena u izolovanom okviru domaće umetničke scene, već tendencije iz lokalnog konteksta sučeljava sa istovremenim i idejno srodnim pojavama na internacionalnom planu, ali i sa širim društveno-političkim i kulturnim kontekstom vremena u kome su nastale i na koji su reagovale, i time nudi jedan slojeviti istorijski osvrt na, kako autor naziva, „poslednju avangardu“ umetnosti na ovim prostorima. Insistirajući na potencijalu umetnosti da iskorači ili prevazilazi postojeće i prihvaćene forme delovanja i ponašanja, Milenković svoj kritički doprinos pisanju o umetnosti temelji na detektovanju i isticanju onih strategija umetničkog delovanja neoavangardi koje se i danas nameću kao aktuelne, odnosno podstiču potencijal umetnosti da otkriva i nudi alternativne načine mišljenja i angažovanja u savremenosti.

Nebojša Milenković (Niš, 1971) istoričar umetnosti, kustos, muzejski savetnik, pisac i građanski aktivista. Diplomirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 2001. zaposlen u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu kao kustos Zbirke konceptualne umetnosti. Kustoski priredio više desetina autorskih i monografskih izložbi. Uređivao jugoslovensku haiku biblioteku Macuo Bašo (1989-1996), kao i časopis za kritiku, istoriju i teoriju umetnosti „Anomalija” (2005-2007). Tekstove o književnosti, umetnosti, kulturi i politici objavljuje u mnogim regionalnim novinama, časopisima i na veb portalima.

Monografije: „Ich bin Künstler Slavko Matković” (2005), „Szombathy art” (2005), „vladimir kopicl: ništa još nije ovde ali neki oblik već može da mu odgovara…” (2007), „Vujica Rešin Tucić: Tradicija avangarde” (2011), „Slobodan Šijan: Moraću da skrenem!” (2013), „Natrag: Božidar Mandić i Porodica bistrih potoka” (2015) i „Ilija Šoškić: Akcione forme” (2018, sa Zoranom Erićem).

Istorijsko umetničke studije: „Zvezda i njena senka – Ikonografske predstave zvezde petokrake u umetnosti socijalističkog i postsocijalističkog društva” (2006) i „Zbogom avangardo!, O jugoslovenskoj i novosadskoj umetničkoj avangardi 1968 – 1972”, (tematski broj časopisa Gradac, 2022).

Šest zbirki pesama, knjiga priča „O Harmsu i drugim demonima“ (2016) kao i romani „Nešto što strašno podseća na život: Kratka istorija letenja u Subotici“ (2019), te erotsko-prihološki triler „Savršen antitalenat za sreću” (2021, 2022). Od stručnih priznanja dobitnik je Nagrade DIUS (2006), Nagrade Porodice bistrih potoka (2013) i Nagrade Pavle Vasić (2014).

————————————-

Lazar Trifunović (1929 — 1983) bio je srpski istoričar umetnosti, likovni kritičar i profesor Univerziteta u Beogradu. Bio je član i predsednik Jugoslovenske sekcije AICA (Međunarodno udruženje umetničkih kritičara). Lazar Trifunović je stručno delovao u dve osnovne oblasti: kao istoričar (moderne) umetnosti i likovni kritičar, uz to i kao profesor Moderne umetnosti na beogradskom Univerzitetu i muzeolog kao direktor Narodnog muzeja, i osnivač i direktor Galerije savremene umetnosti u Nišu. Trifunović je bio osnivač katedre za Modernu umetnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je predavao istoriju modernizma do kraja života.