Марија Мандић и Ана Жежељ ▪︎ Дневник
Отварање: четвртак, 7. март, 19 сати
Пратећи програм:
Четвртак, 7. март, 18.00
Вођење кроз изложбу, Миха Цолнер, уметнички директор програма Галерије Артгет за 2024. годину
Вођења кроз изложбе:
Четвртак, 14. март, у 19 сати
Четвртак, 28. март, у 18 сати
Кустоско вођење историчарке уметности Сенке Ристивојевић кроз сва три галеријска простора у присуству уметница/уметника.
…………………………..
На другој изложби из програма Галерије Артгет за 2024. годину представљају се радови Марије Мандић и Ане Жежељ, у дијалогу. Користећи фотографију као примарни медиј, обе уметнице се баве својим личним искуствима и истражују наизглед обичне ситуације које на крају постају сећања. Бележећи догађаје из свог живота и живота људи који су им (били) блиски или с којима су (биле) на неки начин повезане, успостављају сложену мрежу сећања која им помажу да истраже сопствени идентитет. Иако је њихов стваралачки процес интимне и личне природе, њихови радови се могу посматрати и као изразито политички будући да се често дотичу основних питања разумевања садашњости и прошлости. Оне праве интимне визуелне дневнике како би истакле своје погледе на тренутно стање ствари и историјске дискурсе који су увек изузетно сложени, али често представљени на крајње поједностављен начин.
Изложба се бави основама и својствима сећања, као и нејасношћу њиховог значења у ширем друштву, како у прошлости тако и у модерном времену. Већ и само постојање заједничких сећања, као и могућности размене информација и трачева, је фундаментална спона која држи људска друштва на окупу; оно омогућава међусобне односе, пружа осећај припадности и, коначно, формира идентитет појединца или групе. Уметнице имплицитно доводе у питање веродостојност сећања, пошто су добро свесне чињенице да су лична сећања често неизбежно повезана с колективним сећањима. Марија Мандић спаја два новија рада у којима истражује историју своје породице која већ неколико векова живи на ширем простору бивше Југославије. Кроз фотографско и архивско истраживање испитује порекло својих предака чија се лоза протеже кроз цео регион, разоткривајући притом патријархалну природу тих (одабраних) сећања, и посећује места својих предака како би демитологизовала породични наратив. Ана Жежељ на сасвим другачији начин успоставља своја лична сећања; она прави интимни визуелни дневник свог живота и живота своје непосредне околине. Њене слике показују сложеност различитих личних сећања и искустава. Документује одабране догађаје и ситуације које се дешавају око ње, догађаје који остају амбивалентни јер их не контекстуализује за посетиоце на линеаран наративни начин, па тако сећања остају збуњујућа и несигурна. Изложба је отворена до 6. априла 2024. године.
Марија Мандић (1990) је уметница која у својим радовима користи фотографију, нађен материјал и текст. У својој пракси се бави питањима прошлости и сећања, која најчешће истражује кроз породични контекст. Дипломирала је на одсеку за нове ликовне медије на Академији уметности у Новом Саду, а мастер студије завршила је на одсеку за фотографију и нове медије на Факултету уметности и дизајна у граду Усти на Лаби, Чешка. На истом факултету је 2022. године одбранила докторат из области визулених комуникација.
Ана Жежељ (1998) је уметница и фотографкиња која ради у различитим медијима. Тренутно је на завршној години основних студија на Факултету драмских уметности у Београду. Такође ради као колористкиња и директорка фотографије. У својој уметничкој пракси бави се појмовима сећања, људске природе и искустава свакодневног живота. Живи и ради у Београду, Србија.
