Пошто се, као уметник, темом анализе нимало једноставних структура, механизама и(ли) узрока корпорацијских (манипулативних) моћи бави годинама уназад ─ Никола Марковић овај пут фокусирао се на непосредне последице које моћ оставља на људе. Циклус радова Упутство за употребу у фокус ставља питања из домена (з)гаженог достојанства ─ како личног (радничког) тако и колективног, па и националног. Настојањем да лоцира, спецификује и објасни околности које су условиле, унеколико и одредиле, природу и карактер његовог приступа ─ у видео раду „(Не)званична верзија“ Марковић за сведоке узима исказе радника/радница…
Проговарајући о проблемима за које сви мање-више знамо ─ као најдрастичнији пример дехуманизације Марковић узима „препоруку“ која постоји код једног броја страних „инвеститора“ да радници, како не би губили драгоцено време за производњу честим одласцима у тоалет, почну да носе пелене за одрасле! … Марковић је брендирао ексклузивни модел радничке пелене за одрасле „Prol et“. Пелене су дизајниране у ‘unisex‘ варијанти, с приложеним упутством за употребу у ситуацији „Док радник/ца може да стоји“ као и верзији „Кад радник/ца не може више да стоји“, штампаним, уз српски, и на кинеском, корејском, руском, италијанском, турском и немачком ─ као службеним језицима земаља из којих долазе страни „инвеститори“.
Као прилично усамљен пример бављења овом темом, у земљи где култура памћења у себи по правилу садржи и елемент катастрофе заборава и свест о томе како снове о једнакости, слободи, солидарности, братству овде данас мало ко сања ─ изложбу Упутство за употребу уметника Николе Марковића можемо читати, односно посматрати, и као својеврстан апел и позив на достојанство. (из текста Н. Миленковићa)
—————————————————————————–
Никола Марковић (1976) је основне и докторске студије завршио на Факултет ликовних уметности у Београду. У Србији самостално је излагао у Сомбору (2004), Нишу (2006, 2018 и 2023), Београду (2015, 2016 и 2020/21) и Новом Саду (2021 и 2023). Учествовао и на бројним колективним изложбама у Београду, Нишу, Новом Саду, Чачку…, као и у сазиву неколико ликовних колонија у земљи (Сићево, Classic, Ниш арт фондација…) и инострантву (Аустрија, Словенија). Од 2007. године сарађује са галеријом Suppan Contemporary из Беча, преко које је самостално и групно излагао у Аустрији, Немачкој, Италији, укључујући и учешће на бројним сајмовима уметности. Изабран је међу десет перспективних младих уметника за изложбу „Перспективе“ (2003) и добитник је Прве награде на националном конкурсу за младе ликовне уметнике у организацији Ниш арт фондације. Био је и у најужем избору за награду за цртеж фондације Владимир Величковић (2016). Добитник награде на Бијеналу уметности у Утацу у Јапану. Добитник главне награде на Нишком салону „2/12“ (2020). Од 2018. године ради на Факултету уметности у Нишу, у звању ванредни професор.
—————————————————————————–
ОВДЕ можете преузети текст Небојше Миленковића.