Darija • Solo plesni performans • Festival Sola

Originalna ideja, izvođenje i koreografija:
Sophie Bocquet
Umetnicki saradnik, dekor i svetlo:
Patrick Laffont Del Lojo
Kompanija:
Sophie Bocquet – Pied de Biche

Trajanje : 25 minuta

U svom novom solo performansu Darija, koji će publici biti predstavljen u Galeriji Artget KCB u okviru Festivala Sola, Sofi Boke (Sophie Bocquet) inspiriše se novelom Antona Čehova „Paviljon br. 6“. Radnja se događa na odeljenju za duševne bolesnike bolnice u zabačenoj ruskoj oblasti. Čehovljeva novela je priča o propasti doktora Ragina, lekara u bolnici, koji i sam biva zatvoren u Paviljonu broj 6 i tu umire.

Darija je jedini ženski lik, pojavljuje se u nekoliko redova, nekoliko poglavlja. Ova enigmatična figura, koja se jedva primetno provlači kroz tekst, ukazala je na mogućnost prespitivanja druge mogućnosti naracije Čehovljeve novele. Darija je stanodavac doktora Ragina i diskretno, a ipak istrajno, prati njegovu svakodnevicu do njegovog konačnog pada. Darija posmatra – pretpostavljamo – čuje, misli. Šta „misli“ Darija?

To je polazna tačka ovog solo performansa. Kroz imaginarnu konstrukciju Darijinog lika, Sofi Boke ispituje jedno od ključnih pitanja ove novele: kako se suprostaviti svetu koji nam postaje stran i koji nas tera van njega, uprkos žarkoj želji za životom? Scenografija je vrlo jednostavna; podseća na propalu proslavu… Nekoliko rekvizita, video projekcija i zvučna traka igraju se telom i mogućnošću za ples…

Nakon tri predstave inspirisane delom američkog pisca Rejmonda Karvera, Sofi Boke nastavlja svoj rad inspirisan književnim delima, nošena atmosferom ova dva pisca kroz elipse, sugestije, ono što je prećutano ili se ne da izgovoriti.

Sofi Boke (Sophie Bocquet), plesna umetnica – koreografkinja i pedagog, školovana je u domenu klasične i savremene igre i kao izvođač u trupama savremenog plesa. Sofi Boke osniva trupu SB / udruženje Pied de Biche 2008. godine. Stvara solo trilogiju GOLDEN GIRL (2006–2007), SLIM (2009–2010), LILY „my happiness“ (2011–2012) zatim trio JUNGLE SPEED „Perdre est une question de méthode“ (2014) i solo FLIP (2016). Zatim, La vie est une fête on dirait… (2017) kvartet, Listen to me (2018) trio i Pas de promesse aujourd’hui, (2020) kvartet, inspirisane delima amercikog pisca Rejmonda Karvera. Od 2017. sa Kler Fabr Klark (Claire Fabre Clark) – profesorkom i specijalistkinjom američke književnosti – vodi eksperimentalni program „igra i književnost“ na Univerzitetu Paris Est Créteil i u saradnji sa Univerzitetom u Bukureštu. Od 2015. angažovana je kao mentorka i izvođačica na projektu Tumulus Voyage Géo-Poetique, Cie Die Donau, Balkans (Kosovo, Mađarska, Moldavija). Na teritoriji Eson (pariski region) piše plesne komade sa amaterima u okviru različitih projekata sa osetljivim grupama (pacijenti i osoblje psihijatrijske bolnice Barthélémy Durand; socijalno ugrožene osobe, osobe sa posebnim potrebama). Njen najnoviji stvaralački projekat „On s’enferme dehors, puis on essaie de rentrer“ („Zatvaramo se napolju, pa pokušavamo da uđemo unutra“) inspirisan Čehovljevom novelom „Paviljon Broj 6“ zamišljen je kao triptih čiji je pri deo solo Darija (2025).